Кумство-одабир

Питање:
Часни оци пишем вам по трећи пут у нади да ћу ускоро добити одговор на моје недоумице и питања која бих изнео овде. Доста сам читао питања и одговоре овде на сајту на тему кумства, одабира кумова, наслеђивања кумства и слично, али колико видим све чешће људи имају потребу да постављају питања на ту тему јер је доста све то замршено, барем из мог угла гледано. Укратко ја сам за свог венчаног кума узео старог кума, иако је то кумство тек започео мој покојни отац, што ће рећи нема неке јаке наследне корене, а желео сам као неко ко се труди да живи Православним животом и као неко ко поштује нашу традицију да испоштујем и то. Обзиром да се овде доста прича људима приликом одговарања на те теме, да кум не треба да буде неко са ким се виђамо често, односно да није исто најбољи пријатељ што и кум, да кум треба да се стара о духовном васпитању свог кумчета, да буде узор у том погледу, желео бих да мало ближе појасним моје проблеме јер наилазим на неке контрадикторности. Ја сам се нашао у помало незавидној ситуацији одабиром старог кумства, јер сад мој венчани кум треба да крсти и моје дете. Обзиром да се са кумом видим свега пар пута годишње (ако и толико) , доста ми је тешко да објасним суштину кумства односно старог кумства својој супрузи, која иако у начелу схвата суштину свега тога (и њој самој је крштени кум био стари кум) има доста против јер не жели некога за крштеног кума детету кога дете неће виђати једном годишње. Она је сама прошла кроз све то, обзиром да за сво време досадашњег живота није свог крштеног кума видела два пута у животу, а камоли да се тај њен крштени кум бринуо о њеном духовном васпитању или био узор у свему томе. Надовезао бих се сад на случај на који ми наилазимо, односно како сад то све поновити и како да мој венчани кум буде неки узор мом детету ако га ретко виђа или га не виђа уопште? Друга ствар на коју бих се надовезао, а то је један цитат на који сам наишао овде у једном тексту ОДЛУКА АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, а гласи …подвлачећи суштинску чињеницу да је дужност кума васпитавање новопросвећеног у Православљу, мене сад интересује како да неко васпита некога у духу Православља ако није у контакту са неким? Под број два, како да тај неко (у овом случају мој кум) васпитава у том духу моје дете (да се рецимо ми виђамо много чешће) ако та особа не живи Православним животом, односно нажалост као и већина људи код нас у земљи ако је само Православан на папиру? Која је онда сврха кума у том случају? Нити служи као духовни родитељ и пример Православног хришћанина, нити служи као добар пријатељ односно неко са ким се често дружимо и виђамо? Надам се да ћете ме удостојити неког одговора који ће бити на корист и многима поред мене које мучи ова тема. Свако добро вам желим од Господа!
Предраг


Одговор:
Драги брате Предраже, институција кумства при крштењу је веома стара, податке налазимо још у II веку, код црквеног писца Тертулијана. Ту се, пре свега, говори о сведоцима, који су гарантовали честите намере и частан живот оних који се крштавају. Иако су кумови присуствовали и при кршетењу одраслих особа, изгледа да је кумство, у овом данашњем облику и смислу, уведено баш кад је престало масовно крштавање одраслих катихумена и целих породица. Поред тога што се институција кумства изводи из јеврејске религије (при обрезању били су сведоци) , из римског права (где су се уговори и завети склапали пред сведоцима) , проф. Др Лазар Мирковић сматра “да је кумство уведено када су се стала деца крштавати, која нису могла своју веру исповедити, што по речима Спаситеља мора бити… Кумство је чисто хришћанска установа, јер су при крштењу били потребни сведоци за истинито и искрено примање хришћанства и требало је исповедити веру, одрећи се ђавола, сјединити се са Христом, а када је дошло да се крштавају деца, то она нису могла то чинити, но су то чинила друга лица. Код одраслих кумови су били њихови наставници у вери”. Блаженопочивши патријарх српски Павле, у својим одговорима на “нека питања наше вере”, говори и о кумству, па каже: “Сви разлози за постојање кумства, како за крштаваног, тако и за Цркву, у важности су и данас и при крштавању деце и одраслих. Стога, да би неко био кум, није довољно да је сам крштен и номинално припада православној вери, него да је личност од поверења, чистог живота и зрелог доба. Према оваквом значају кумства, разумљиво је зашто се Црква борила против сујеверног обичаја, познатог и из народних песама, да родитељи којима се деца не држе, полажу новорођенче на раскршће, па ко први наиђе да га узме за кума. Свети Симеон Солунски зато опомиње: “Треба пазити да воспријемници буду побожни и готово учитељи вере”. Поред ових особина кума, Патријарх Павле наводи и да кумови не могу бити “ни они који сами имају некрштену децу, јер ако крштењем не желе спасење свом детету, како у томе могу учествовати и помагати туђем”. По савету проф. Мирковића, “свештеници, пре или после крштења, као и у другим приликама, треба да поучавају народ о важности дужности кума и о обавезама које су у вези са кумством. Затим, у специјалним случајевима, када телесни родитељи занемаре своју децу, има свештеник да упути кумове на вршење њихових дужности примљених на крштењу, према њиховој духовној деци”. Наш народ је, од самог почетка примања хришћанства, веома ценио кумство и за кумове својој деци бирао честите и поштене људе, осведочене хришћане. Кумовањем на крштењу улази се и у духовно сродство, које почиње од кума, кумчета и кумчетових родитеља, и иде сво до седмог степена, као и крвно сродство. Зато и није, у нашем народу, уобичајено да кумују ближи сродници, да не би долазило до преплитања духовног и крвног сродства. Кумство је у нашем народу у изузетном поштовању. Узречице “Бог – па кум”; “Пред кумовом се тарабом капа скида” јасно показује колики углед и част припадају куму. На небеском своду, по народном веровању, “Кумова слама” опомиње свакога ко би и помислио да се огреши о кума. Разуме се да ово изузетно поштовање и част који се указују куму, произилазе из озбиљних обавеза које кум прима на себе у току Чина крштења. Вера родитеља и кумова (духовног оца или матере) и свештенмика који крсти, попуњава недостатак сазнања код деце, при чему благодат Божја делује независно од узраста крштаваног. По схватању нашег народа грехота је одбити, не прихватити се кумства, али је исто тако непожељно мењање кума без стварног, озбиљног разлога. Из чисто васпитних разлога добро је да су кум и кумче истога пола, ма да то није и обавезно. Готово сви наши народни обичаји, па и црквени (обичјно право) настали су у задружном и сеоском животу нашег народа. Људи се тада нису много кретали (сем насилне миграције) , познавали су се међусобно у свом селу и још неколико околних села. Познавали су се добро, да су могли, на пример, без грешке да се окуме са једном породицом и да то кумство траје генерацијама, све док има мушких потомака на кумовој страни. Формирањем градских насеобина и миграцијом сеоског становништва у градове, поготово после Другог светског рата и индустријализације Југославјије, срећу се, као суседи, људи из разних крајева и са разним обичајима. Градски живот уступа и у моралном погледу селу, не цене се више оне лепе врлине сеоског становништва: поштење, држање речи, па и поштовање кумства. И кад се оформи кумство између две породице, оно често није стално и не може да одговори свом назначењу. Јер, људи се сада, због посла и решавања стамбених прилика, чешће селе, селе се у друге градове, па и у иностранство. Тиме и веза између окумљених породица слаби, своди се на телефонирање, скајп и друштвене мреже. А то није више лични контакт кума са кумчетом, нема личног примера кумовог живота, да морално васпитава своје кумче. Зато се и кумство данас чешће мења. Дешава се да једној породици, са више деце, кумују различити кумови, понекад за свако дете други кум. Многи, као и ти и твоја супруга, желе да задрже тзв. “старо кумство”, породично кумство засновано још док су млади или њихови преци живели на селу. Међутим, такво кумство често не може да одговори својој најзначајнијој намени: да кум буде учитељ живота и вероучитељ своме кумчету, да пази на његово и физичко и морално узрастање, а не да га једном или два пута у години дарује играчкама и слаткишима. Зато треба добро пазити кога ће једна породица изабрати за кума своје деце. Венчано кумство (сведочење) и није тако важно и није обавезно да венчани кум буде и крштени кум деце. Напред је речено какве особине, људске, моралне и верске треба да има кум, воспријемник (анадохос) , духовни родитељ кумчета, па би тако требали да поступају родитељи у избору крштеног кума за своје дете. И још нешто. Не треба мешати кумство и пријатељство. Многи су погрешили кад су најбољег пријатеља узели и за детињег кума. Пријатељство није што и кумство. Са пријатељем се можеш виђати сваки дан, можеш се са њим и споречкати, а често дође и до раскида пријатељства. Са кумом се не може тако поступати. Кум треба да буде близу, да би могао пратити живот кумчета, али ипак не сувише близу, да не постане “обичан”. Посета кума кумовској фамилији и кумчету треба увек да буде изузетна, у кућу не долази обичан гост или комшија, већ духовни родитељ кумчета. “Старо кумство” се може прекинути из више разлога. Ако кум нема мушке деце, а он је у годинама и неће моћи да прати живот свога кумчета, ако живи далеко од кумовске породице и не може чешће да их посећује, ако занемари своје кумовске обавезе, коначно ако промени на горе свој живот и, не дај Боже, да отпадне од православне вере. У сваком случају, за прекид “старог кумства” треба да разговарају две окумљене породице и да се изнесу разлози за прекидање кумства. Не би било добро да једна породица промени кума, а да о томе не извести свог дотадашњег кума. Ето, драги брате Предраже, мислим да ће ти бити јаснија улога кума, па самим тим и избор кума за крштење твоје деце. Благослов Божји призива на тебе и твоју породицу о. Душан

8 Comments

  1. Jedno pitanje. Koliko sam videl kumstvo mi deluje kao neka zakonska obaveza, kako u crkvi, tako i u opštini, zanima meda li može venčanje da, se održi bez kumova, jednostavno ko god se venčavao mene nikad niko nije video kao jednog, uvek su omali boljeg i bližeg prijatelja, vernijeg, a nene kao ortaka i komšiju, a i kad čitam razne komentare kakvi loši ljudi kao kumovi postljr, zanima me da li je obavno i vredno uopšte imati kuma ili venčanje može proći bez njega?

  2. Добар дан,

    Интересује ме да ли је могуће раскинути венчано кумство иако сам и даље у браку са супругом ?

    Хвала унапред

  3. Postovani
    Jedno pitanje
    Treba da se vencamo i krstimo decu
    Pitanje je da li je potrebno dva kuma ili moze kum koji nas venca i da krsti decu
    To bi sve bilo u istom danu

  4. Da li je moguce sa velikim razlozima
    Prekinuti krsteno kumstvo? Ovo je jako teska tema i molim vas ako neko zna neka odgovori kako.
    Hvala.

  5. Da li je moguce imati dva kuma na krstenju obzirom da kod drugih pravoslavnih naroda se to podrazumeva hvala

  6. Dobar dan,imam Kumu koja je krstila mog sina i brata dok nam je poslednjih 2 god bilo lepo,isli svuda i zabavljali se..a kada mi je mama umrla 15 februara ove godine sve se promenilo jednom nas je zvala na njen rodjendan a mi u zalosti,jos jednom je pitala kada ce mo doci a nijednog trenutka nas nije pitala dali imamo sta da pojedemo,dali smo zedni,dali nam treba nesto skroz je hladnokrvna pa me zanima dali je to pravo kumstvo samo kada je dobro?