NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Kumstvo, krštenje i venčanje

Kumstvo, krštenje i venčanje

Pitanje:
Poštovani i dragi oci, ova stranica je jedan od mojih duhovnih izvora, bilo da sam kući ili u inostranstvu. Mnogo hvala na cjelokupnom radu. Moje pitanje se tiče jednog odgovora oca Dušana, gdje na kraju kaže Kumstvom na venčanju se ne uspostavlja duhovno srodstvo, ono počinje tek krštenjem. Deca venčanih kumova se mogu međusobno ženiti i udavati, ako zbog običajnog prava to ne bi izazivalo sablazan u narodu. Ne razumijem uopšte kumovsko srodstvo. Uvijek me zbunjivalo da li mi je npr.bratanić mog kuma rod. Takođe, bila sam uvjerena da su kumovi (kum i kuma u novije vrijeme) sa vjenčanja u srodstvu (što je jedan od vaših skorijih odgovora jednoj djevojci koja je bila u takvoj situaciji) i potvrdio. Hvala po ko zna koji put.
Milijana


Odgovor:
Draga sestro Milijana, još početkom februara sam Ti opširno odgovorio u vezi venčanog i krštenog kumstva. Šaljem Ti, ponovo, taj tekst: Draga sestro Milijana, Duhovno srodstvo nastaje isključivo kroz Svetu tajnu krštenja ili crkvenim usinovljenjem. Pošto je ovde reč o krštenom i „venčanom“ kumstvu, da samo kratko prokomentarišem duhovno srodstvo po krštenju. Sveta tajna krštenja je „ponovno rođenje“ i kršteni kum je duhovni otac svoga kumčeta. Srodstvo po krštenju nastaje od kuma (supružnika) , kumčeta i kumčetovih roditelja i računa se, kao i krvno srodstvo, u ushodnoj i nishodnoj liniji, kao i u pobočnoj, odnosno u pravoj liniji krvnog srodstva kuma i kumčeta. I ovde se stepeni srodstva računaju po broju rođenja, s tim što se kumovanje smatra rađanjem i grafički se prikazuje sa dve uporedne linije (za razliku od fizičkog rađanja, koje se predstavlja jednom linijom) . U pobočnoj liniji se slučajevi od 5. do 7. stepena mogu venčati samo po odobrenju nadležnog episkopa, a 8. stepena je, kao i u krvnom srodstvu u pobočnoj liniji, brak dozvoljen, bez razrešenja. Dakle, da nam bude jasno: u Svetoj tajni krštenja kum svojom verom nadoknađuje maloletnost deteta i dete se i krštava po veri roditelja i kuma. Kum se, umesto maloletnog kumčeta, odriče Satane, na pitanje sveštenika, on ispoveda veru i želju za sjedinjenjem sa Hristom, on čita simvol vere, kum pri krštavanju, na reči sveštenikove: krštava se čedo Božje (ime) u ime Oca, izgovara Amin, u znak saglasnosti, a to ponavlja i pri izgovaranju imena druga dva lica Presvete Trojice. Kum, konačno, prima kumče iz kupke krštenja, preporođeno „vodom i Duhom“ i pomaže u oblačenju bele odeće krštenja. Kum odgovara sa rečju potvrde: Amin, na svako sveštenikovo pomazivanje Svetim mirom, prinosi dete na omivanje i postriženje kose i prima kumče, nakon unošenja deteta u crkvu (vocerknovenija) . I na kraju, kum daje obećanje da će kumče biti vaspitano u pravoslavnoj veri, a ako to roditelji zanemare, kum će se lično u tome angažovati, zameniće roditelje. Pogledaj sada, draga sestro, kolike su obaveze kuma, krsnog oca ili matere, prema kumčetu. Zato se ovo duhovno srodstvo poštuje kao i krvno srodstvo. Kumovi na venčanju nemaju u samom činu gotovo nikakvu obavezu. Njihova dužnost je, praktično, završena još pri Predbračnom ispitu, kada su posvedočili da predstojećem braku ne stoje na putu nikakve prepreke: da mladenci nisu u krvnom ili duhovnom srodstvu, koje bi zahtevalo razrešenje, da nisu pre toga imali brak koji nije razrešen (razveden) , da ne postiji nikakva sila ili prevara da se taj brak sklopi, da su zreli duhovno i fizički za brak i td. Na obručenju, po običaju, kum menja burme, drži sveće na venčanju (ponegde pridržava vence ili krune na glavama mladenaca) . Prema tome, kum i stari svat (koji je obično iz familije, dakle krvni srodnik, a danas se to izmenilo, pa i mlada ima svoju „kumu“) , su samo svedoci i posle venčanja sa mladencima ne ulazi ni u kakvo duhovno srodstvo. Znači, ako se kumstvo ne nastavi Svetom tajnom krštenja, onda ne postoji ni duhovno srodstvo. Da se ovde samo nešto ogradim: ako je u pitanju staro kumstvo, da su venčani kumovi ili njihovi roditelji krstili mladence ili njihovu braću i sestre, tada se kumstvo računa od kuma koji je bio na krštenju, u nishodnoj ili pobočnoj liniji. Neka Te, draga sestro, ne sablažnjava saznanje da samo venčano kumstvo ne proizvodi duhovno srodstvo i da se deca venčanih kumova, međusobno po crkvenom zakonu mogu ženiti, ali da tu veliku ulogu igra i običajno pravo, jer bi to moglo izazvati sablazan u narodu. Jer narod poštuje venčano kumstvo, pa čak ako brak i nije sklopljen u crkvi, već samo građanski. Isto kao što može izazvati da na krštenju tetka kumuje svome sestriću, što je sa crkvenopravne tačke dozvoljeno, ali bi u nekim našim krajevima to smetalo, jer se tu prepliću duhovno i krvno srodstvo. U istočnoj Srbiji to je sasvim obično. Nadam se da sam Ti unekoliko pojasnio ovo pitanje i otklonio nedoumice, koje su nastale pri poslednjem mom odgovoru o kumstvu. Blagoslov i mir Ti od Gospoda! o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *