Питање:
Помаже Бог Оче! Редовно пратим Ваше одговоре и мудрости и до сада Вам се нисам обраћала јер сам налазила одговоре међу осталима. Сада имам проблем на који немам одговор. Молим Вас да ми помогнете. Наиме, ради се о мојој другарици. Она се удаје на пролеће ове године, а њен кум ће бити њен најбољи пријатељ који је хомосексуалац. Он је по њеним речима изузетно добар човек, вредан, радан и увек уз њу. Скренули смо јој пажњу да то није Богу угодно али не бисмо да судимо насумице па Вас молимо за мишљење. У нади да ћете нам помоћи, остајем с поштовањем Соња
Соња
Одговор:
Драга Соња, Најпре, на венчању не постоје кумови, већ су потребна два сведока. Наш народ једнога од њих зове “кум” јер је то по обичају онај који крштава децу. У суштини ствари, благослов Божији у Цркви даје се само православнима, и православни обред у храму је само за православне верне, а не за неке друге вере или невере, које сходно себи имају и своје обичаје и веровања. Сва сврха Цркве је да човек живи у заједници са својим Оцем и Творцем, а једини пут за то је исправна и истинита вера, као што Христос у Јеванђељима много пута, многим људима каже „вера твоја спасла те је“, и као што ту веру у Њега назива „каменом на коме ће сазидати Цркву своју“. Ако је неко отворени и опредељени хомосексуалац он заиста, не би могао истовремено да се зове и хришћанином, а тиме не би могао ни да учествује као сведок у вери, ни било како другачије, у православном црквеном чину, пошто он верује другачије од онога што учи Христос, Јеванђеље, апостоли, сви свети Оци и сва Црква Христова до данас. Јер, као што протестантски, англикански или римокатолички верници не могу да буду сведоци на венчању због тога што, иако себе сматрају хришћанима, они верују другачије, тако исто и поносни, отворени и опредељени хомосексуалци верују другачије, супротно ономе што верује Црква Божија, која се управо по вери препознаје. Шта више, ако га твоја пријатељица још од сада сматра кумом, значи да природно иде ка томе да јој он крсти децу и буде духовни отац њеној деци. Тиме се доводи у питање и вера твоје пријатељице, која изгледа, хришћанство и Цркву не схвата озбиљно, већ више фолклорно и обичајно? Јер, како ће „изузетно добар, вредан и радан“ хомосексуалац, који је „увек уз њу“ бити узор њеној невиној деци и духовни отац неким будућим хришћанима? Мени заиста није јасно? Такође, не знам ни шта би ви, који сте јој „скренули пажњу да то није Богу угодно“, могли више да урадите по том питању, осим да се Богу молите за њу и ако је интересује, да јој објасните још који пут. Ипак, и у томе саветовању и објашњавању има неке мере и границе. Јер св. апостол Павле каже: „А сад вам написах да се не мијешате с неким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или отимач; с таквим заједно и да не једете… Избаците злога између вас самих.“ (1. Кор. 5, 11 – 13.) „Човјека јеретика по првоме и другоме савјетовању клони се, знајући да се такав изопачио, и гријеши; самога себе је осудио.“ (Тит 3, 10 – 11.) Стога, им ми не судимо и не осуђујемо њих него грех, по апостолу који каже: „јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју.“ (Еф. 6, 12.) Поздравља те, о. Срба
