Питање:
Помаже Бог, часни оци имам једну муку. хтео сам да вас питам за савет како се са њом борити, да ли сте већ имали искуства са тим. Реч је о мом кукавичлуку. Имам проблем са тим, стид ме је шта ће неко рећи ако ја постим, што верујем у Бога и бојим се да ће ми се неко подсмевати. У књизи Оца Карелина прочитао сам да кукавичлук потиче и од гордости. Добро, и горд сам, али како да се ја са тим изборим. Мислим, постаје стварно непријатно, да не смем неку књигу духовну да узмем из библиотеке јер се питам шта ће ко рећи. Да није тужно, било би смешно. ја и постим и исповедам се и причешћујем на око месец дана, покушвам да будем Хришћанин. Да ли сте можда имали раније искуства са овим? Cвако вам добро желим
K.
Одговор:
Помаже Бог, У Јеванђељу стоји: ” Јер ко се постиди Мене и Мојих речи, њега ће се Син Човечији постидети” Не смемо да се стидимо да исповедамо Име Христово крстећи се, не треба да скидамо крст кад идемо на разна јавна места, код доктора, на пример као што то многи раде, не смемо стидљиво да ћутимо док неко извргава руглу веру нашу православну. Ми се често стидимо да исповедамо веру у Христа из малодушног страха да ће мо међу познаницима и пријатељима бити проглашени за заостале фанатике како они имају обичај да кажу. Твој “покушај” да будеш хришћанин са оваквим размишљањем, плашим се да ће остати само покушај, уколико не нађеш доброг духовника који ће ти помоћи да твоју жељу да будеш прави хришћанин у правом смислу те речи спроведеш у дело. С поштовањем о. Драган
