Куда иде овај наш народ

Питање:
Помаже Бог, Ова нова листа православних родитеља подстакла ме је на ово. Знам да ником не можемо наметнути веру, али мени много смета што моји родитељи не верују много. Мислим, они “верују”, а не верујем да знају шта је то у шта заправо верују. Ево, данас славимо славу. Јутрос, када смо секли колач, они нису знали молитву Оче наш. Срамота. И жао ми је што ово морам да кажем, али то је, једноставно, чињенично стање. Овде, у граду у коме живим не може се нормално разговарати са духовником. Mени je потребан бар један разговор са неким духовником… А то овде не могу добити, на жалост. И сви гледају само своје интересе (мислим на духовнике) . Нпр. један поп кад год неко оде код Господа њему се лице озари. Наравно, јер ће из тога извући корист. А то много боли. Много. Шта се то дешава? Куда иде овај народ? Шта се дешава са нашом државом, нашом вером? Гледам своје вршњаке онако безбрижне, неупућене ни у шта, како живе. У глави су им само изласци, провод, опијање, туче… Не разумем. Стварно… А можда је једноставно проблем у мени. Не знам…
Н.Н


Одговор:
Бог ти помогао.
Драги мој брате, из овог писма могло би се одговорити на више питања што ћу ја и да покушам. Што се тиче “вере” у нашем српском народу нажалост тешко је разграничити између вере, обичаја и традиције? Ја ћу говорити о правој вери, вери Светих отаца од којих смо ми све ово и примили. Ако и ниси примио веру од својих родитеља немој да их укореваш, него заједно са њима узрастај у љубави, вери и нади, у највећим хришћанским врлинама. Рече да приликом сечења славског колача они нису знали да прочитају Господњу молитву Оче наш…? Мили мој, надам се да ти је свештеник био у кући пред славу да освешта ваш дом и славску водицу? , па се надам да сте славски колач умесили са славском водицом и на сам дан славе заједно са житом однели у Свети Храм да се благослови и освешта? па преломили у Храму или уз благослов свештеника тако освештан однели кући да се преломи са кумом у вашој кући? Ако то нисте урадили е онда ни то није вера него обичај који и није у складу са Светом нам Црквом. Небих се баш сложио да нема баш ни један духовник у твојој близини. Можда га ти непримећујеш или нећеш да га приметиш. Духовник је онај који говори оно што јесте (ма колико то било болно за нас) а не онај који нам говори само оно што ми хоћемо да чујемо. Није добро да осуђујеш никога па ни свештена лица. Није наше да судимо, то је једино својствено Највећем Судији који ће свакоме по делима његовим дати. Или да се прослави или себи суд да једе. Молио бих те да свештенике називаш правим именом не онако како су некада неки из поруге говорили „попови“ јер немој да кудиш и подцењујеш руку која те благосиља. Поразмисли мало о себи својим гресима и нећеш имати времена да гледаш у друге. Опери себе да би могао припомоћи другима. Нека би и тебе и мене Свевидећи Господ научио добро чинити и Богу се молити а остало ће дођи временом. Поздравља те
о.Милан

Comments are closed.