Krštenje

Pitanje:
Pomaže Bog, vidim da je dosta pisano na temu kumstva ali i ja moram da Vam postavim pitanje iz straha da ne pogrešimo. Naime, suprug i ja smo se venčali mladi, sa dvadeset godina i tada je on za kuma izabrao njegovog prijatelja koji nam je krstio oba deteta. Odnosi sa kumom tokom godina su se gasili, on nam je zamerao što ne svraćamo, a suprug mu zamera što mu se ne javi kada ga pozove već mu saopšti da će ga pozvati kasnije, do čega ne dođe. Ili mu stavi do znanja da mu je bitnije nečije tuđe društvo. Zaista je dolazio na slavu i dečije rođendane, a kasnije je i to prestalo. Suprug nikako ne može da se nađe sa njim, uvek kada ga pozove telefonom dobije odgovor od kuma da će ga pozvati kasnije i ne javi se. Već je i prilično ljut zbog toga. Ja sam ga smirivala rečima da je zaista možda u gužvi, da i mi nismo svraćali, da ima krivice i do jednih i do drugih. Povrh svega, kum je počeo i da se kocka (tome ima više godina) , duguje ljudima novac. Dakle, nije došlo do konkretne svađe, već sve ide prećutno i neprijatno. Bog nas je pogledao, dobili smo i treće dete i postavlja se pitanje šta raditi sa kumstvom. Otprilike i on i ja osećamo i smatramo da kum više nije osoba koju bi trebalo pitati da nam krsti treće dete tim pre jer je hladno odreagovao kada ga je suprug obavestio da smo dobili još jednog člana, a i kada je hteo da se nađe sa njim da porazgovaraju, opet je dobio odgovor da je na sastanku i da će mu se javiti. Naravno, nije se javio. Ja se jako plašim da ne napravimo neku grešku. Četrdeset dana se približava, a mi još ne znamo šta da radimo. Unapred Vam hvala na pomoći i savetu, da cela ova priča bude Bogougodna. I još nešto: kod izbora novog kuma ne treba da se vodimo prijateljstvom nego da tražimo moralnu osobu, aktivnu u veri, bez obzira na stepen poznanstva?
Milena


Odgovor:
Draga sestro Milena, Zbog velikog broja pitanja nisam siguran da će ovaj odgovor stići na vreme, pre no što pristupite krštenju vašeg trećeg deteta. Kumstvo je u Pravoslavnoj crkvi veoma značajna institucija, a u našem narodu je posebno velika čast biti nekome kršteni kum. Velika je čast, ali ta čast proističe i iz velike odgovornosti koju kum preuzima na krštenju kumčeta. Kršteni kum zamenjuje roditelje, on nadoknađuje maloletnost deteta i umesto kumčeta se odriče Satane, sjedinjuje se sa Hristom i ispoveda veru u Svetu Trojicu, u Crkvu Hristovu i njene Svete tajne, kao i u opšte vaskrsenje umrlih. On daje obećanje da će njegovo kumče biti vaspitano u pravoslavnoj veri, što je dužnost roditelja, ali kum vodi neke vrste nadžora, a ako roditelji zanemare versko-moralno vaspitanje, dužnost je kuma, kao krsnog oca (matere) , da roditelje opomene, pa i da sam preduzme vaspitanje. Zato se „pred kumovom tarabom kapa skida“, a narod kaže: „Bog – pa kum“. Krštenjem kum ulazi sa porodicom svoga kumčeta u duhovno srodstvo, koje počinje od kuma, kumčeta i kumčetovih roditelja i dalje se računa i poštuje kao i krvno srodstvo. Nažalost, draga sestro, u vašem slučaju kum je zatajio, ne izvršava svoje obaveze kao duhovnog oca vaše dece, ne brine o njihovom odgoju i versko-moralnom vaspitanju. Kumstvo nije formalnost. Obaveza kuma nije u tome da svoje kumče „mazi“ poklonima, već da mu bude primer hišćanskog moralnog života, da se kumče ugleda na svog kuma. Po shvatanju našeg naroda grehota je odbiti, ne prihvatiti se kumstva, ali je isto tako nepoželjno menjanje kuma, bez stvarnog, ozbiljnog razloga. Kod vas je, izgleda, zaista nastupio ozbiljan razlog za promenu kuma, obzirom da se vaš sadašnji kum oglušuje o svoje obaveze kao krsnog oca svijih kumčadi. U pravu si kad kažeš da „kod izbora novog kuma ne treba da se vodimo prijateljstvom, nego da tražimo moralnu osobu, aktivnu u veri, bez obzira na stepen poznanstva“. Ne treba mešati prijateljstvo sa kumstvom. Dobrog prijatelja treba ostaviti da i dalje bude dobar prijatelj, jer izborom za kuma često se gubi i prijatelj i kum. I treba tražiti moralnu osobu, jer kum zaista treba da bude čistog i moralnog života, kako bi mogao da bude živi uzor svome kumčetu. Jasno je da čovek, koji je došao u sukob sa Crkvom ili ju je jednostavno napustio, ili vodi nepristojan život, ne priliči da bude kum. I još je naš narod iskustvom došao do zaključka, da se sa kumom ne treba baš često viđati, jer postoji opasnost da se u svakodnevnici kumovi zamere, a to je veliki greh. Kad kum dolazi u kuću kumčeta, to treba da bude porodični praznik. Ako ste jednom pogrešili, ovoga puta dobro pripazite, pa svom trećem (a ako Bog da i četvrtom) detetu nađite čestitog kuma (vosprijemnika) , koji će znati da ceni veliko poštovanje, koje će imati u vašoj porodici. Blagosloven početak i tok Vaskršnjeg posta želi vašoj porodici o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *