NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Slava, praznici, običaji, tradicija » Krsna slava

Krsna slava

Pitanje:
Poštovani oče, imam jedno pitanje, naime suprug i ja smo prestali da slavimo slavu kad smo se uzeli zbog njegovog oca, jer nije dao mnogo se bunio, i stalno prebacivao, i napadao nas da netreba da slavimo jer je on još živ da je to sramota.I mi smo međutim popustili inače je suprug pre toga slavio sa bivšom ženom, pritom živimo u istom dvorištu samo u posebnim kućama.Međutim mi osećamo veliku želju i ljubav da počnemo opet da slavimo.Pa me zanima da li je greh opet početi da slavimo, slava nam je Nikoljdan, da li da obavestimo sveštenika da dođe da nam osvešta vodicu, jer smo u problemu neki vicu ne valja, drugi valja i ne znamo šta nam je činiti unapred hvala.
Jovana P.


Odgovor:
Draga sestro Jovana, Krsna slava je svetkovina porodice, Crkve u malom, pa je zato dužnost svake srpske pravoslavne porodice da proslavlja svoga duhovnog zaštitnika, svoju Krsnu slavu.

Krsna slava se prenosi sa oca na sina. U patrijarhalno doba, kada je gotovo celokupno srpsko stanovništvo živelo u selima, starešina zadruge bio je i nosioc Krsne slave. Njegovi sinovi i unuci, koji su živeli u zadruzi, nisu, razume se, slavili posebno u svojim vajatima Krsnu slavu, već svi zajedno sa ocem i dedom, odnosno sa starešinom zadruge. Međutim, ako bi se koji sin odvojio iz zadruge i zasnovao svoju porodicu, sa delom imanja dobijao bi i slavsku ikonu, a ujedno s tim i dozvolu da u svojoj kući može slaviti Krsnu slavu, bez obzira što mu je otac još živ. Formiranjem gradova i migracijom seoskog stanovništva u gradove, naročito posle Drugog svetskog rata i pojačane industrijalizacije, dolazi do raspada patrijarhalnog zadružnog načina života. Sinovi se ženidbom izdvajaju iz porodične zajednice roditelja, bilo da ostaju u selu ili su se preselili u grad. Oni zbog posla, a deca zbog škole, nisu često u mogućnosti da idu kod oca i dede na Slavu. I šta se onda dešava? Otac ne „predaje” Slavu sinu, sin se izgovara da nije od oca „primio” Slavu i ne slavi je. Deca pored njega rastu, ne doživljavajući u kući Krsnu slavu, pa samim tim i ne shvataju značaj ove jedinstvene srpske svetkovine. Znači li to da unuk treba da čeka da mu deda umre, pa potom i otac, da bi on tek onda počeo da slavi Krsnu slavu? A kako će je slaviti kad je nikad nije doživeo, kad ona nije postala deo njegovog bića? Jer ono što se ne doživi u detinjstvu i ne prihvati u najranijoj mladosti, to se kasnije, u zrelom dobu, teško prihvata. Zato danas preti opasnost da Krsna slava, koju su Srbi ljubomorno čuvali više od hiljadu godina i nisu je zanemarili i onda kad im je bilo najteže, pod Turcima, Austrijancima i komunistima, polako nestaje, jer je dedovi ne predaju sinovima, a ovi ne poučavaju o Slavi svoju decu. Prema tome, nema izgovora za porodicu koja se osamostalila, koja živi svoj život, u kojoj se podižu i odgajaju deca, da ta porodica ne slavi svoju Krsnu slavu, samo zato što je otac ili majka nisu predali svome sinu. Ovakva situacija me je nagnala da još 1985. godine, preko nadležnog episkopa G. Lavrentija, uputim predlog Svetom arhijerejskom saboru, da donese odluku o prenošenju Krsne slave, a Sabor je iste godine i doneo odluku „Budući da je Krsna slava praznik „Male crkve”, to jest porodice, to i najmanja porodica treba da je slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja Krsno ime, bez obzira što ga otac slavi u starom domu. U znak poštovanja roditelja, tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalnost slavljenja Krsnog imena, sinovi su dužni da o tome obaveste oca i zamole ga da im to blagoslovi. Ako bi otac odbio ili ne bi hteo „predati” Slavu, sinovi treba da se obrate svešteniku u mestu gde žive za savet i blagoslov”. Prema Ustavu Srpske pravoslavne crkve (čl. 57) „Sveti arhijerejski sabor, kao najviše jerarhijsko pretstavništvo, crkvenozakonodavna je vlast u poslovima vere, bogosluženja, crkvenog poretka (discipline) i unutrašnjeg uređenja Crkve, kao i vrhovna sudska vlast u krugu svoje nadležnosti. Sve odluke Svetog arhijerejskog sabora kanonske i crkvene prirode, koje se odnose na veru, bogosluženje, crkveni poredak i unutrašnje uređenje Crkve, punovažne su i izvršne” (čl. 64) . Prema tome, odluke Svetog arhijerejskog sabora su obavzne za sve članove Srpske pravoslavne crkve, što znači da gornja odluka obavezuje i roditelje i sinove i da je svaka porodica, ma gde se nalazila, dužna da proslavlja svog domaćeg zaštitnika, svoju Krsnu slavu. Eto, draga sestro, ti i tvoj muž imate pravo da slavite svoju Krsnu slavu u svom domu, sa svojim gostima, bez obzira što će otac slaviti u svojoj kući. Uostalom, otac može doći na Slavu kod vas, vi možete otići kod njega na navečerje (uoči) Slave ili na pojutarje. Jednom rečju, možete zajedno slaviti, ali da otac ispoštuje vašu želju za samostalnim proslavljanjem Krsne slave. A ako on to bude uporno odbijao, vi ćete se obratiti nadležnom svešteniku i on će vam blagosloviti vašu nameru. Razume se, treba da pozovete sveštenika da osvešta vaš dom i da redovno dolazi za osvećenje slavske vodice, a vi ćete, u sporazumu sa ocem, nositi Slavski kolač u crkvu. Ako odgovor nije stigao za Slavu koja je već prošla, vi ćete ovako postupiti za ovogodišnju Slavu, Svetog oca Nikolaja. Blagoslov Božji da bude sa svima vama i da srećno uđete u post Svete četrdesetnice, želi vam o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *