КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LIV
Богат је Господ наш, браћо, богат пребогат. Свакоме даје што тражи, некоме на радост и спасеније, некоме на жалост и покајаније.
У старо доба искаху Јевреји од Бога цара, вичући Самуилу, судији народном: Дај нам цара да нам суди… Постави нам цара као што је у другијех народа (I Самуилова 8, 5 -6).
Расрди се Господ и даде им цара, по њиховој вољи а не по својој, даде им га. Јер Господ говораше: “Ја сам цар ваш”. Али не послуша Израиљ него искаше цара. И даде им Господ цара у гњеву својему. Па кад се неразумни на род рђаво проведе са својим царевима, овако му довикива ше пророк: Гдје ти је цар? гдје је? Нека те он сачува… Дадох ти цара у гњеву свом, и узех Га у јарости својој (Осија 13, 10).
Браћо моја, богат је Господ наш и сваком даје што иште; но ако је искање разумно онда је дар на радост, ако ли је искање лудо онда је дар на тугу и жалост.
Израиљци искаше од Бога цара место судија који им до тада судише. Искаху од Бога цара не због тога што им требаше цар него због тога што видеше цареве у незнабожних народа около себе, па пожелеше по сујети човечијој да и они имају цареве као и народи незнабожни. Али то не би право Господу. Јер Господ рече: Ја сам цар твој, Израиљу! Но Израиљ не чу, нити од своје жеље одуста. Хоћемо цара, па хоћемо цара! И Бог им даде цара, али не на спасење него на пропаст.
Но кад говоримо о Израиљу, треба да мислимо о ста ром јеврејском Израиљу и о новом западно европском Израиљу. Оно је обрезани а ово крштени Израиљ. Но дух је исти код оних и код ових. Исто богоборство. Исто христоборство. Модерна Европа и Израиљ, то су два близанца без различења.
Стари Израиљ је искао цара, пошто пото. И добио је цара, но не с благословом него са гневом Божјим. Јер да рови се Божји деле на дарове с благословом и на дарове с гневом. Нови Израиљ, или Европа, тражила је демократију без Бога или републику без цара. И то обоје било је Господу мрско. Јер ни једно ни друго није се тражило у Његово име. И ни једно ни друго није дато људима без гнева Господњега и без благослова. Авај, браћо, без благослова Божјег значи без среће и напретка!
И демократи и републиканци владаху над народом у име народа. Име Божје је одбачено као да га и нема. Не кад су судили народима народни главари у име Бога. По сле су одбацили Бога, јер је страшан и беспорочан и праведан, па су судили у име народа. Али им је и народ био трн у оку; јер и народ Божји певао је имену Божјем и тражио правду Божију. Због тога је и народ одбачен као и Бог што је био одбачен. Тада су се појавили самозвани на власти: нити у име Бога нити у име народа. Без Божјег печата и благослова. И рука Господња ударила је по таквим царствима и она су се разгубала губом белом као бели гра. Са губом без лека, у теснацу без излаза. Са срцем без љубави. Са главом без памети.
Светитељи и пророци европски говорили су: Чуј и за неми, Европо, занеми да би боље чула! Господ је судија твој и цар и краљ и кнез твој, поглавар и председник твој. Господ је стварност а све друго су сенке Његове. За што се поводиш за сенкама а не држиш се стварности? Цара су хтели Јевреји, па су цара добили али и кажњени били. И ти си добила што си желела. Али жеље твоје осудиле су те на смрт. Лако ћемо за цара земаљског ако ти признајеш Бога као врховног цара. Лако ћемо и за краља и судију и кнеза на земљи, ако ти признајеш госпо да као врховног краља и судију и кнеза. Но тешко нам је када ти то не признајеш. Постала си као каћиперка и ветропирка. Ко ће ти стати на пут, кад си пошла распућем? Ко he те усрећити, кад си се упутила друмом несреће?
Ај, Срби, чујте и следујте ономе што ћу вам рећи. Не ћу вам ништа рећи од моје личности, јер сам сасвим ни шта и ништа и ништа, него од стране Господа Саваота:
He помаже ни цар ни краљ ни кнез ни деспот ни вој вода, него помажем само ја, који у рукама држим све крајеве земаљске, говори Господ Бог створитељ твој. При знајте мене, и ја ћу вас признати. Прославите мене, и ја ћу вас прославити. Будите људи моји, и ја ћу вам бити Бог, сада и навек века. Амин.

Comments are closed.