КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
XLIX
Заиста је занимљиво посматрати светлост и сенке. Што год је светлост сунчана јача и усправнија, то су сенке на земљи краће, а што је светлост сунчана слабија и косија, то су сенке на земљи дуже. Кад је сунце у подне у зениту своме изнад наших глава, сенке су најкраће. А кад се сун це склони ка западу сенке су најдуже. Ништа нема у при роди што је без духовнога значаја; и ни једне појаве нема у свету физичком што не даје људима поуку о Богу и о човеку.
Христос је назват сунцем правде, и Восток Востока. Што год Христос као сунце правде стоји више, то су наше људске сенке мање и краће; а што гођ је Христос ниже на видокругу нашем, то су сенке људске јаче и дуже. Када Христос потпуно ишчезне са нашег видокруга, онда се сенке људске издуљују и међу собом преплићу и бију као авети.
Такво аветињско време доживљавао је хришћански свет доста пута. Доживели смо га и ми у наше доба, и не је дном. Ми смо ценили светлост и светлост се удаљила од нас; волели смо своје густе и дугачке сенке, па својим сенкама прекрили сву земљу. И Бог је ишчезао са хоризонта европског. Јер, Бог се људима не намеће. Сваку твар у васиони Он држи чврсто под својом влашћу, у сво јој крепкој руци; само се човеку не намеће; само је човеку оставио на вољу да бира: или са светлошћу, или са та мом; или у рај са анђелима, или у рит са жабама; или би ти син Бога свевишњега, или се признати за сина кала лончарскога и ћумура ковачкога.
Авети и само авети, – изузев цркве Христове. Све авети у рату против Христа (у томе су све сложне) и у рату једна против друге.
Као од ливеног челика, такве су речи Месије света, и пружају се у дужину од краја у крај света, а уздижу у висину до небеса. Нити их ко може заобићи, нити прескочи ти. То су речи вечне стварности, речи вечне истине и божанске правде, и не може им се одолети. Али сенке људ ске надају се да ће им одолети; авети људске ратују против речи Пријатеља људског, ваистину јединог Пријатеља свечовечанског.
Танким гласом, утањеним гласом пред смак, црква Христова објављује реч Христову:
– Шта помаже човеку да сав свет добије, а душу изгуби? На то авети одговарају срдито кроз громке трубе:
– Освоји, човече, свет. То ти је права добит. А душу не можеш изгубити, јер је и немаш.
Опет црква танким гласом објављује:
– Блажени милостиви јер ће бити помиловани. На то авети разјарено дрече и вичу:
– Себичност је закон природе. Милост је бајка баба пепељуга. Држ се, пријатељу вучје себичности, и не по штеди ни једно јагње које ти дође пред њушку.
Опет црква дрхтавим гласом објављује:
– Веруј у једнога Бога, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
На то авети гуде уз гусле и пиште уз гајде:
– Нема другог бога, осим природе. Од чега су наши опанци на ногама, од тог истог су и звезде и сунце и сам Бог наш.
Опет црква треперавим гласом објављује:
– Поштуј оца и матер, не уби, не прељуби, не укради, не сведочи лажно, не пожели туђе, устани пред старцем, поштуј оне који су у власти, моли се Богу, држи пост, чини добра дела, покај се за грехе, мисли о блиској смрти.
На то авети ударају у тешке бубњеве.
– Тако вас недотупавне учи јеврејски Бог, а наши философи уче нас бољем кад кажу: одељуј се што пре од оца и матере, јер су они носиоци труле прошлости; уби и покради сваког ко ти је на путу; сматрај прељубу за при родну појаву, као и во и магарац; држи лаж као моћно оружје против непријатеља; отимај туђе, јер је слађе од свог сопственог; терај оне који су на власти да би ти дошао на власт; не моли се Богу, јер нема ко да чује молитву твоју; немој да знаш за пост, ни за милост, нити ми сли о смрти; немој додавати горчине своме животу. Живи слободно као тигар и медвед, без узде и без кавеза, према своме здравом инстинкту што ти га је богиња природа ушила у месо, улила у крв, уплела у нерве. Животиња си, и не стиди се тога, него живи као животиња.
Тако свирају и гуде и бубњају модерне авети што имају још само телесни облик људи, док су им душе у оковима сатане, носиоца зла и мрака. И број тих авети врло је ве лики у земљи, што се именује Европом. Те су авети и проузроковале прошли рат, небивали и језиви, у коме је један човек утолико више одликовања и почасти примао уколико је више људи убио. А томе се сатана радовао. Радовао се и веселио над људском глупошћу и над Христовим сузама.
Ај, браћо моја, пред нама је питање: хоћемо ли са Христом или са антихришћанским аветинама. Знајте, да кад се сунце дигне, све аветињске сенке беже као ништа у ништа. А сунце остаје и светлост сија. Хоћемо ли са сунцем или са сенкама? Знајте, да сав свет може главе сломити ударајући о једну ма и најмању заповест Христову. Јер су Христове речи као од ливеног челика што се про теже до дна дубина и до врха висина, до краја свих дужи на и ширина, тако да их не може нико ни заобићи ни прескочити. Христу Богу нека је од вас и од деце ваше славопој, а вама и деци вашој од Христа здравље и благо слов. Амин.

Comments are closed.