Питање:
Помаже Бог часни оче
Молим Вас помозите ми да схватим поједину браћу и сестре у нашем Храму, где се окупљамо да заједно у љубави и Божијој благодати учествујемо на свечаној Литургији. Ја певам за певницом током службе са још једном сестром, а некад нам се прикључе још браће и сестара. О чему се ради заправо. На крају службе или током исповести ми певамо разне духовне православне песме, које се певају код Срба. У жељи да што више песама узносимо нашем Христу и Мајци Божијој, ја често купујем ЦД-е са разним нашим хоровима, и те песме вадим штампам и учим да их и ми певамо. ЦД-е строго купујем у манастирима или нашим Црквама, тако да су оригинали. Добила сам и благослов нашег оца из парохије у којој певам, међутим нека браћа мисле да певам протестанске песме, поготову када се ради о некој новој коју први пут певам. Страшно ме заболи, што су тако сумњичави и поред тога што ми је отац дао благослов. Пошто су доста старији од мене ја их изпоштујем не певам песме који они не желе, али се осећам јако повређено, кад кад се и слатко исплачем, јер ја само хоћу да овако грешна и обична, уз Божију помоћ што лепше отпевам песму, да не би певали стално исте, поред толико лепих песама које постоје. Шта ми је чинити, како да савладам моју тугу када се деси тако нешто, ја не умем да се убеђујем и не желим, али јако патим па се мислим и да се повучем, тј. да не певам више? С Богом
Наташа
Одговор:
Драга Наташа, Заиста ми је жао што ето, и око таквих ствари, као што је молитвено певање у цркви, има непријатности. Ипак, мислим да је редак случај да неко од нас хришħана није никада коментарисао певање у цркви, или се опредељивао за овакво или онакво певање, овога или оног појца… И ја сам некада певао по многим црквама и у више разних хорова, па сам често имао прилике да слушам, а признајем, исто тако и да учествујем, у критиковању одређеног певања или појединих појаца. По некад се десило да је то изазивало врло страсне дискусија, а и по неку тежу реч, па чак и увреду. Међутим, све се брзо заборављало и свако певање је одувек налазило своје критичаре али и своје захвалне слушаоце. Зато мислим да је то ствар укуса и да се око тога не вреди секирати. Међутим, чудно је да је баш мени стигло ово, специфично питање о тако-званим духовним песмама (јер, и све друге богослужбене песме су такође – духовне песме) . Морам признати и исповедити се, и ја сам један од тих који не мари много за разне духовне песме које данас обилно снимају поједини монаси или појци. Размишљао сам доста о томе и нисам дошао до неког општег одговора, који би могао да послужи као правило. Неке од тих песама су лепе, али ми нису за богослужење, а неке друге, мада су догматски и верски исправне, мени ипак звуче, ако тако могу да кажем, мало сладуњаво и сентиментално. Класична црквена поезија, која је, у принципу, много драматичнија, делује ми ипак доста трезвеније или, боље речено отрежњујуħе. Након толико времена од када је писана, она ми делује и данас актуелно, за разлику од ових, које ми понекад делују готово религиозно – романтичарски. Али, то је само мој укус, и није никакво правило. Овде се ипак, ради о веома суптилним духовним стварима, и о томе како ко доживљава одређену песму. Могу ти само реħи да није вредно секирати се много око тога, нарочито ако немаш духовника који би могао да те подробније посаветује. Важно је неговати здраву духовност и користити она средства која нам помажу да се у њој вежбамо. Смирење и стрпљење су такође, неизбежна и врло важна средства, па чак и када се ради о певању у цркви. Поздравља те, о. Срба
