Концентрација при учењу (2)

Питање:
Помаже Бог! Ја такође имам сличан проблем са учењем. Ствар је у следећем: ја кренем да учим и онда се сетим како сам велики грешник па премотавам филм од претходног дана да ли сам нешто сагрешио и ако јесам (а сигурно јесам) онда се кајем због тога и оде ми пола ефективног времена учења. Или ако седим у читаоници и бацим поглед за неком девојком ја после тога дуго не могу да се сконцентришем на учење гризући се зашто сам то урадио и расуђујући о вери и тако у круг. Некад ми дође расположење које се може описати отприлике овако: каква је корист од учења мојој души, зар нису Свети Оци рекли да се једино потпуним одрицањем од дешавања овог света може упознати Бог, т.ј. треба гајити простодушност и једноставност а знање овога света (међу које спада и знање мог факултета) – каква вајда од тога. Све у свему проблем, утолико већи и што ми јако смета је што такве падове концентрације немам кад сам у друштву или кад гледам неки филм или кад радим неку другу небитну ствар. То решавам следећим резоном: зашто учење не би било богоугодно, па ја желим да завршим факултет углавном да бих што пре могао да се оженим и заснујем породицу, имао бих много веће могућности да живим честитим животом. Надам се да је то паметно. Свако добро желим!
Други студент


Одговор:
Драги брате, Овде ти једино може помоħи вежбање и дисциплина – нешто што, чини ми се, Србин највише избегава. А без дисциплине нема резултата. Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.