КЊИГА ЗА СТАРИЈЕ ОСНОВЦЕ, ВЕРОНАУЧНА ЧИТАНКА

 

КЊИГА ЗА СТАРИЈЕ ОСНОВЦЕ, ВЕРОНАУЧНА ЧИТАНКА
 

 
ЧУДА БОЖЈА
МИХАИЛО ПУПИН И ЧУДО
 
Прота Саво Јовић у својој књизи о Михаилу Пупину каже да он никада није изгубио православну веру: “И, заиста није се изгубио, нити га је то занело, па чак ни онда када су га касније изабрали за разредног председника у трећој години академије, па ни када је, као познат и славан научник, једној госпођи у Норфолку, која је тврдила како је радио пријемник чудо рекао да је то сасвим просто и да се глас преноси најпре електриком па ваздухом па опет електриком. “Сасвим просто, као да ми бацамо јабуке једно другом из руке у руку!” – То је за мене ипак велико чудо, наставила је Американка. – Никакво чудо, као што и није никакво чудо ништа од онога што је човек смислио и конструисао. – Да, тако ви научници увек: никакво чудо! – срдила се госпођа. Међутим, за мене је чудо и телефон и радио и све остало. Тада је професор Пупин уздигао свој кажипрст руке и упитао је: “Шта је ово?” Сви су се, па и радознала госпођа, изненадили овом питању, не знајући шта Пупин смера тиме. – Ово је, јел`те, прст професора Михајла Пупина, закључио је. Ви кажете, радио је чудо. А ја вам кажем, да све железнице што даноноћно јуре са краја на крај овога континента, сви телеграфи, телефони, парни и електрични котлови, телескоп мога пријатеља Едисона, и све вештачке направе, као и сва наша цивилизација скупа, све то представља једну просту и детињску направу у сравњењу са органским саставом и конструкцијом једнога човечијега прста. Овај један прст веће је чудо, госпођо, од свега што су људи саздали у Америци до сада, а шта тек да кажемо о чуду целе васионе? Према томе, нисмо ми научници чудотворци него онај који је створио овај прст. А то је Господ Бог. Зато се у нашој православној цркви о Богојављењу тамо на плавом Дунаву пева једна песма која гласи: “Велики си Господе, и чудна су дела Твоја. Ти си Бог који једини твориш чудеса!”

One Comment

  1. Петар Јараковић

    Духовно богатство честите породице Костић из Равне Горе, обогатило је нашу Биоску, наш крај и Српски род. “Маја” и њена деца су основа за ткање најлепших духовних, песничких и књижевних дела. Ако је неко од њених потомака водио дневник, добро је, а и ако није, треба забележити све оно чега се сећамо, како би живот “Маје” и њене деце остао светли пример и путоказ нашој Биоски, нашем крају и нашем народу.