NASLOVNA » Vera i Pravoslavlje, PITANJE PASTIRU » Klanjanje anđelima, ikonama, svecima

Klanjanje anđelima, ikonama, svecima

Pitanje:
Pomaže Bog, draga braćo, molim Vas da mi objasnite i protumačite sledeće: U Svetom Pismu u Otkrivenju 22: 8, 9 kaže se: “ I ja Jovan…padoh da se poklonim na noge anđela…i reče mi: gle NEMOJ jer sam i ja sluga kao i ti…Bogu se pokloni.“ Isto piše i u Otkrivenju 19: 10 MOJE PRVO PITANJE: ako u Svetom Pismu piše da je živi anđeo rekao da mu se ne klanjamo nego samo Bogu da se klanjamo, KAKO se onda SMEMO klanjati ikoni kao izobraženju tog anđela? Da, u starom zavetu su na zidovima hrama bili anđeli ali nije se niko njima klanjao nego Bogu. Takođe su bile naslikane i palme i cvet ljiljana, pa niko se ne moli palmama i cvetu ljiljana? Slično imamo i u Delima Apostolskim glava 10: 25, 26 „A kad Petar htede da uđe, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se. A Petar ga podiže govoreći: ustani, i ja sam čovek.“
MOJE DRUGO PITANJE: Dakle ako ni živ sveti Petar NE ZELI da mu se klanjamo, zašto se klanjati pred ikonom svetog Petra ili drugog svetitelja? Takođe i vatrenu zmiju koju je Mojsije napravio na zahtev Boga, Bog je uništio posredstvom Jezekije zato što je narod kadio i klanjao se zmiji, pa zar nije isto i sa ikonama? Knjiga 2. carevima 18: 4: “ On… razbi zmiju od bronze, koju beše načinio Mojsije, jer joj do tada kadahu sinovi Izrailjevi; i prozva je Neustan“. MOJE TRECE PITANJE: Gde se uopšte u Novom Zavetu pominje da se neko molio svecima, i zašto se niko nije molio npr. svetom Stefanu. A da li to potvrđuje 1.Timotiju 2: 5: “ Jer je jedan posrednik Boga i ljudi – čovek Isus Hristos“. MOJE CETVRTO PITANJE: Zašto se oslovljavaju sveštenici sa „Oče“ kad je Isus rekao u Matej 23: 9: „Ocem ne zovite nikoga ko je na zemlji jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima“? ? ? U nadi da ćete mi skoro odgovoriti, Vaš
Dr Radomir


Odgovor:
Bog ti pomogao, dragi brate Radomire, Na ova pitanja je u pravoslavnoj Crkvi i u literaturi već odgovoreno bezbroj puta. Ali, imam i ja jedno pitanje za tebe: Jesi li ti to sam pronašao ove citate, ili ti je neko upro prst u njih i rekao šta treba da veruješ a šta ne? Jer, na neuporedivo mnogo više mesta u Svetom pismu se lepo opisuje kako su se ljudi klanjali jedni drugima, anđelima, Isusu Hristu i t.d. a da se niko nije bunio. Pa kako je onda moguće preskočiti, ne videti i ne znati za sva ta mesta? Ako bi se bilo koja knjiga citirala tako selektivno, po ličnom izboru i nahođenju, mogli bi smo onda da dokažemo šta god nam je drago, pod uslovom da zaboravimo na sve ostalo.
Gospod je stavio u svoje zapovesti jasno i glasno: „Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me, ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu ili dole na zemlji, ili u vodi ili ispod zemlje, nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj…” (2. Moj. 20, 2-5.) Šta bi ovo moglo da znači? Da ne pravimo nikakve slike? Jesi li se ti ikada fotografisao? Jesi li gledao neki film, ili TV? Imaš li sliku kad si bio mali, ili slike svojih roditelja, prijatelja, rođaka? Čuvaš li ti te slike? Voliš li ih? Zar ti nemaš u kući nikakvih ukrasa, na nekoj tacni, tanjiru, na zavesama ili bilo gde u kući kakvu šaru koja liči na cvet, drvo, ribu, na bilo šta na zemlji ili na nebu? Hoćemo li pocepati zavese, tepihe, ćilime, porazbijati tanjire i tacne? Možda ćeš reći: pa ja im ne služim i ne molim se njima. Pa isto tako ni Hrišćani ne služe ikonama i ne mole se drvetu, platnu, zidovima, malteru i bojama! Svaka baba zna da postoji razlika između njenog unučeta i njegove fotografije ili slike. A zar da mi ne znamo? Zar nebi bio greh pocepati baki sliku njenog unučeta i baciti je na đubre? Šta znači služiti im? Zar mi ne služimo jedan drugome, roditelji deci, prijatelji prijateljima? Zar se i to ne sme? Zar je greh kada se fudbaleri na stadionu poklone publici, ili izvođači na bini, ili na primer, kada državnici polažu cveće na grob neznanog junaka? Naravno da nije. Jer, postoji razlika u tome, da li ih smatraš bogovima ili ne? Svakako da to ne može da znači da se niko nikome ne sme klanjati, nikada, ni u kakvoj prilici. To bi bilo smešno. Jer, postoji razlika u nameri i vrsti poklonjenja: iz poštovanja i ljubavi; ili iz obožavanja kao nekih bogova. Gde god je bilo u pitanju obožavanje, rečeno je da ono pripada samo Jedinome Bogu. To su anđeo i ap. Petar, i sam Gospod hteli da stave do znanja: da se samo Bogu treba klanjati kao Bogu. Ipak, anđelima i ljudima se može klanjati iz poštovanja i ljubavi, ali nikako kao Bogu ili obožavati ih kao nekakva božanstva.
Ali, da ne dužimo, evo nešto malo od mnoštva primera iz Svetog Pisma: 1. Mojs. 19, 1. – „A uveče, dođoše dva anđela u Sodom, a Lot seđaše na vratima Sodomskim, i kad ih ugleda, ustade te ih srete i pokloni se licem do zemlje…” – Anđeli mu tom prilikom nisu rekli: „Nemoj nam se klanjati niti nam služiti! ”
1. Mojs. 23, 7. – „Tada usta Avram i pokloni se narodu zemlje one, sinovima Hetovim…”
1. Mojs. 33, 3. – A Jakov „pođe napred i pokloni se do zemlje sedam puta dokle dođe do brata svojega”. Ima još mnogo primera, kao 1. Mojs. 47, 31; 1. Mojs. 48, 12. i t.d.
4. Mojs. 22, 31. – „Tada Gospod otvori oči Valamu koji ugleda anđela Gospodnjeg gde stoji na putu… i on savi glavu i pokloni se licem svojim”
Mnogo je primera gde su se pravednici klanjali anđelima i ukazivali im poštovanje. Ako misliš da je to stoga što oni možda nisu znali da su to bili anđeli, evo šta je bilo sa Isusom Navinom: „Isus… podiže oči svoje i pogleda, a to čovek stoji prema njemu… i pristupi knjemu Isus i reče mu: Jesi li naš ili si od neprijatelja? A on reče nisam, nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dođoh. I Isus pade ničice na zemlju i pokloni se i reče mu: Šta zapoveda gospodar moj sluzi svojemu? ” (Is. Nav 5, 13-14.) Da li je suvišno da primetimo da mu nebeski vojvoda nije tom prilikom rekao: Pazi, ne čini to! Nemoj mi se klanjati. Nemoj tražiti od mene zapovesti, jer mi ne smeš nikako služiti. Ni na koji način! ? ! Naravno da mu to nije rekao. Mi znamo zašto.
Evo, i jedan od najvećih proroka, koji je video budućnost sve do kraja sveta i veka, do strašnog suda Božijeg, ovako piše: „Tada car Navuhodonosor pade na lice svoje i pokloni se Danilu i zapovedi da mu prinesu prinos i kad! ” (Dan. 2, 46.) – I kod mnogobožaca se kađenje i prinos prinose samo bogovima, a ne ljudima. Ali Danilo se nije bunio, jer odmah zatim „Car progovori Danilu i reče: doista, vaš je Bog Bog nad bogovima i Gospodar nad carevima! ” (Dan. 2, 47.) Iako u Svetom pismu ima premnogo primera o tome, možda ovaj najbolje pokazuje da je prorok Danilo, kao i mnogi drugi pravedni i sveti, bio hram Boga, hram Duha Svetog. Jer je pisano: „Vi ste hram Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih i živeću u njima i biću im Bog i oni će biti moj narod! ” (Kor. 6, 16.) To su čak i mnogobošci mogli da primete i shvate, kao što je primetio i Navuhodonosor, poklonivši se Danilu kao sluzi Boga. To znamo jer, taj isti car odmah ispoveda i priznaje da je Bog Danilov Bog nad bogovima i Gospodar nad carevima. Dakle, i njemu je bilo jasno i očigledno ono što mnogim nazovi-hrišćanima danas navodno uopšte nije i ne može biti jasno. Isto važi i za nazivanje „ocem”, jer jedno je očinstvo Oca nebeskog, a drugo ljudsko i duhovno. Zar ti nisi nikada svoga oca nazvao „oče”? Zar za nikog nikad nisi rekao: „To je otac toga i toga”? To je telesno očinstvo. A zar nije duhovno očinstvo mnogo važnije od telesnog? Eto, i apostol Pavle piše Korinćanima: „Ne pišem ja ovo da posramim vas, nego vas učim kao svoju ljubljenu decu. Jer, ako imate i trista učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Hristu Isusu rodih Jevanđeljem! ” (1. Kor. 4, 14-15.) On takođe, piše Jevrejima: „Bog, koji je iz davnine mnogo puta i raznim načinima govorio ocima preko proroka…” (Jevr. 1, 1.) Na kakve oce misli apostol? Zar i mi ne kažemo da su naši oci radili ovako ili onako? Zar ne mislimo na svoje pretke i u duhovnom i u telesnom smislu, jer sigurno nismo mogli imati tako mnogo fizičkih otaca? Svešteniku je dužnost da bude duhovni otac, da očinskom ljubavlju brine o duhovnoj deci. Pa čak i kada on nije takav, kada ga mi nazovemo „oče”, mi ga opominjemo na njegovu dužnost, poziv, zvanje, misiju, ulogu, mi sebi i njemu prizivamo ljubav, od koje među nama, zemljanim ljudima, veće nema, a to je ljubav roditelja prema deci.
Za molitve, apostol Jakov ovako zapoveda: „Boluje li ko među vama, neka dozove starešine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje, i molitva vere pomoći će bolesniku… ispovedajte grehe jedan drugome i molite se Bogu jedan za drugoga… jer molitva pravednika mnogo može pomoći.” (Jak. 5, 14-16.) A šta da kažemo na to da sam apostol Pavle moli Hrišćane u Rimu da se mole za njega: „Ali vas molim braćo, radi Gospoda našeg Isusa Hrista i radi ljubavi Duha, da mi budete saborci molitvama Bogu za mene! ” (Rim. 15, 30.) Korinćanima poručuje da ga je Gospod izbavljao „s pomoću i vaše molitve za nas, da mnogi ljudi mnogu hvalu daju Bogu za darove koji su nama radi vas.” (Kor. 1, 11.) Efescima kaže: „Ne prestajem blagodariti za vas, spominjući vas u svojim molitvama.” (Ef. 1, 16.) A Kološanima: „Pozdravlja vas Epifas, koji je od vas, sluga Isusa Hrista, on se jednako trudi za vas u molitvama, da budete savršeni i ispunjeni svakom voljom Božijom.” (Kol. 4, 12.) Ima premnogo takvih mesta da bi ih ovde sve pomenuli, ali evo, na kraju još od sv. apostola Jovana, koji kaže da su pred prestolom Jagnjeta Božijeg, Hrista Spasa, u rukama starešina bile „zlatne čaše pune tamjana, a to su molitve svetih” (Otkr. 5, 8.) (A isto to i u Otkr. 8, 3-2.) Dakle, kao što molimo komšiju, roditelje ili bilo kog prijatelja za pomoć, mi molimo svete za njihovo zastupništvo pred Bogom. Znamo da su oni bili svetijeg i pravednijeg života i da time imaju veću slobodu savesti pred Ocem Nebeskim. Znamo da su oni sada u Carstvu Božijem bliži Prestolu slave Svevišnjega, i da nam njihove molitve pomažu. Poštujemo njihovu uspomenu: pesmama, tekstovima, ikonama, zgradama, hramovima Božijim, i t.d.
Zato, dragi brate, nemoj da odbacuješ pomoć naših svetih prijatelja koje imamo na Nebu, i da se lišavaš duhovnih otaca koji ti mogu pomoći svojim molitvama i savetom.
Potpisao si se kao Dr. zato verujem da ćeš, kao pismen čovek, biti pažljiv prilikom izbora prijatelja i savetnika. Jer, svi mi smo veoma oprezni kada kupujemo robu, proveravamo kvalitet proizvoda, čuvamo se da nam ne podmetnu neki plagijat i falsifikat. A koliko je važnije u duhovnim stvarima biti oprezan i čuvati da ne izgubimo nešto mnogo veće i vrednije od novca? Logično je verovati da nešto što je izdržalo probu tolikih hiljada godina, Sveta pravoslavna crkva Hristova, ima prednost nad nekim učenjem što se pojavilo tako reći juče.
Od Boga ti svaku pomoć želi, o. Srba

Jedan komentar

  1. Svi ovi stihovi o klanjanju ljudima i anđelima predstavljaju samo izraz dubokog poštovanja. U to vreme i u toj kulturi poštovanje je na taj način iskazano. Danas bi to bilo recimo, skidanje kape (ako i to neko više radi) ili rukovanje. Iskreno ne vidim nikakvu vezu između fotografija unuka, slika na ćilimima i ostalo što ste pomenuli sa temom. Nigde Isus nije ostavio zapovest da se treba moliti bilo kome osim Bogu. Kako vi tumačite te stihove gde je izričito zabranjeno klanjanje i obožavanje bilo koga osima Boga? Sve najbolje!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *