КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

СЛОВО 26.
О ЛАВРЕНТИЈУ ЗАТВОРНИКУ

 
После тога један други брат по имену Лаврентије хтеде да ступи у затворништво. Свети оци му наредише да никако то не чини. А он оде у Светог Димитрија, Изјаслављев манастир, и затвори се. И ради његовог оштрог живота дарова му Господ благодат исцелења.
И би му доведен неки човек из Кијева поседнут бесом, којег затворник не могаше истерати, пошто бес беше веома љут: дрво које тешко ношаше десеторо људи, он сам узимаше и бацаше. Кад дуго времена остаде неисцељен, нареди затворник да га воде у Печерски манастир. Тада бесни поче да виче: “Коме ме шаљеш? Ја се не смем приближити пештери ради светих који су у њој сахрањени, а у манастиру се тридесеторице само бојим, а са осталима се борим.” Они који га вукоше, знали су да никада није био у Печерском манастиру и да никога у њему не познаје, па га упиташе: “Ко су ти којих се бојиш?” Бесни их све наброја по имену: “Тих 30 – рече – једном речју ме отерају.” А свих црноризаца беше тада у пештери 180.
И говораху бесноме: “Ми хоћемо да те затворимо у пештери.” А бесни рече: “Која ми је корист са мртвима да се борим? Они сада имају још већу смелост пред Богом да се моле за своје црнорисце и оне који им долазе. Но ако хоћете да видите моју борбу, водите ме у манастир.” И поче да говори јеврејски, па потом латински, па грчки, и просто речено, све језике које никад не беше ни чуо, тако да се и они који га вођаху побојаше мењања језика и разногласја.[1] И пре уласка у манастир исцели се и поче добро да схвата. Дође игуман са свом братијом, и не познаваше игумана исцељени, нити иједног од оне тридесеторице, које онда у бешњењу наброја. Упиташе га они који га доведоше: “Ко те то исцели?” А он, посматрајући чудотоврну икону Богородичину, рече: “Са Њом нас сретоше свети оци по имену ти-и-ти, њих 30 на броју, и тако се исцелих.” Имена свима знаше, а од њих самих ни једног не познаваше. И тако сви заједно дадоше славу Богу и Пречистој Матери Његовој и блаженим угодницима Његовим.
И ради тога ти писах, господине Акиндине, да не покријем тамом незнања дивна чуда тих блажених и преподобних отаца наших знамења и чуда и јунаштва. Нека и други сазнају свети живот братије наше, да беше у једно време до 30 мужева који могаху речју изгонити бесове. А пештери, рече, не смеју се ни приближити бесомучни ради сахрањених у њој светих отаца, Антонија и Теодосија и других светих црноризаца, чија су имена уписана у књиге живота.[2]
Блажен је који се са њима удостоји да буде сахрањен, блажен и спасен који се са њима удостоји да буде написан, са њима и мене да Господ удостоји милости у дан Судњи молитвама твојим. Амин.[3]
 

---

 
НАПОМЕНЕ:

1. Уобичајена појава на скуповима данашњих јеретика – пентекосталаца (има их и римокатолика и протестаната свих врста).
2. Уп. Отк 21:27.
3. Преподобни Лаврентије се касније вратио у Кијево-Печерски манастир и био погребен у Ближњим пештерама.