Питање:
Драги оче, Након што се исповедим код свештеника често уместо олакшања осећам неку бојазан да се нисам добро исповедио, да нисам на исповести све рекао, да сам нешто превидео или заборавио и испустио да кажем, да нисам приликом исповести био довољно концентрисан… (Иначе, увек се дан раније припремим за исповест) .Такве мисли умеју да ме муче после исповести. Пошто осећам неку несигурност, као да се нисам припремио за причешће онолико добро колико сам могао. Шта мислите о овоме и шта ми саветујете. Грешни Мита.
Мита
Одговор:
Помаже ти Бог Мито! Страх Господњи почетак је мудрости-каже Св.Писмо. Благо ономе ко у себи поседује тај страх и о томе размишља. Тај страх не треба да нас напусти докле год смо у телу. Св.Макарије Велики каже: “Као што путници на мору страхују од бура и кад је море мирно, докле год не стигну у мирно пристаниште, тако и хришћани, мада и и осећају у себи дување повољног ветра Духа Светога, ипак обузети страхом, да не наиђе и не дуне ветар непријатељске силе и подигне у њиховим душама какав метеж и буре. Зато је потребно велико старање, да се уђе у тихо пристаниште, у савршени мир, у вечну насладу, у град светих, у небески Јерусалим. Зато апостол саветује: са страхом и трепетом своје спасење градите.” Настави ти Мито себе да испитујеш као и до сада и не брини.
Свако добро од Господа, свештеник Душан
