Као да ме неко држи у ропству

Питање:
Помаже Бог! Имам један проблем поводом кога се јављам.Почела сам да радим, ускоро би требало да уследи венчање, које је још у планирању, наиме 4 године сам у вези у неким плановима стално, мада све стоји у месту.Одселила сам се од куће, због посла.Имала сам и операцију где се требало утврдити да ли је у питању нешто опасно или не.Све те новине су изгледа подсвесно утицале на мене, појавили су се тикови на лицу и сада избегавам све врсте дружења.Пре пола године сам раскрстила са блудом и рукоблудом који траје од 10.године, не знам ни одакле ми та идеја као девојчици.Сада увиђам колико је то све било погрешно, почела сам да се причешћујем и од тада су кренули тикови које људи примете и избегавање људи које бих волела да видим.Плашим се и најобичније шетње да случајно не бих срела некога.ПОсле тих првих пар минута који прођу у поздрављању се увек смирим као да ништа није било.Не знам зашто се то појавило? Да ли због тога што сам напустила то дугогодишње блудништво, не знам.Испада као да ми је то била нека сигурност.Молим вас да ме посаветујете како да се ослободим тих страхова, често ми дође да заплачем због свега.Као да ме неко држи у ропству, тако се осећам, нигде не идем, а пуно лепих ствари ми је дато, сви су ми хвала Богу живи и здрави.Хвала унапред на помоћи, пуно би ми значила!
Бранислава


Одговор:
Драга Бранислава, Ако је пред вама венчање ви треба да се потрудите да барем како-тако у брак уђете чисти. Исповедите своје грехе и смирено примите заслужену епитимију, и приђите светом причешћу. Како је пред вама брак ви ни треба да падате у блуд. Отпостите мало! Мало је ово конфузно, јер ако ће ускоро да се венчате онда зашто бринете о сексу (блуду) као начину вашег унутрашшњег ослобођања од тих тикова. Неразумем? Сигурно је да се тикови нису појавили због тога што сте решили да живите чистим животом а ради среће и благослова у вашем браку. Страхови могу да проузрокују несигурност, а њима доприносе нагле промене у животу. Страх је непријатељ човеков и он је непријатељ дивног осећања које треба да има сваки човек, а то је унутрашњи мир. Ми се увек молимо за мир у душама нашим. Молите се и тражите тај мир, највише у храму Божијем кроз свету исповест и причешће. Положите наду на Бога и страхови ће да исчезну. Када ми желимо да све контролишемо ми тада стварамо страхове, јер у реалности ми не можемо ништа да контролишемо, јер је све неизвесност. Без Бога страшна неизвесност! Увек очекујемо и исчекујемо па на основу показаног ми реагујемо. А ако се молимо Богу и полажемо једину наду на њега, онда се ми особађамо од самих себе, јер тада нисмо жртве своје контроле него смо слободни у Божијој нади. Знате, човек није Бог, а почесто са својим плановима он се тако понаша и тако слаб почне да одбацује Божијуу вољу у његовом животу, и све свали на себе. И он пуца по свим шавовима! Човек треба да схвати да је без Бога беспомоћан.
Савет је ово што кажем да вашом вером учврстите наду у Бога и бићете ослобођени свих страхова. Молитвени живот и ваша цкрвеност има да их сасвим избрише.
У Христу ваш
оЉуба

Comments are closed.