Како заволети Литургију

Питање:
Често слушам како је Литургија центар духовног живота. Иако сам доста читао о њој и редовно одлазим недељом на Литургију, покушавам да срцем и умом разумем зашто је тако, да то и осетим. Да ли је начин на који се данашња Литургија савршава од почетка до краја, оно што је Исус имао на уму кад је установио Евхаристију, или је то само људски сценарио? Хвала
Срђан


Одговор:
Драги брате Срђане, разуме се да Литургија у овом облику, како је ми данас служимо, није настала одједном, већ је исход вековног развоја. Без обзира на тај вековни развој и постојање великог броја литургија у току историје, суштина је остала иста и неизмењива. Она се заснива на Христовој искупитељској смрти, на Његовој жртви за човечанство, која се догодила једном и на једном месту. Дакле, Литургија је жртва, која се заснива на голготској жртви Христовој, а ми је понављамо у њеном бескрвном облику, жртвујући хлеб и вино. Поред тога Литургија је тајна заснована на речима Христовим, упућеним апостолима на Тајној вечери: “Узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи ради опроштења гријехова… Пијте из ње (ове чаше) сви, ово је крв моја новога завјета, која се за вас и за многе излива ради опроштења гријехова… Ово чините у мој спомен”. Служећи и причешћујући се на Литургији Телом и Крвљу Христовом, ми испуњавамо ову значајну Христову заповест. Овај најважнији део Свете литургије, спомен на Тајну вечеру и прву Евхаристију, исти је у свим литургијама Православне цркве. Те речи се и данас произносе у неизмењеном облику, што значи да Евхаристија има свој континуитет до нашег времена. И то је важно, јер се у том делу хлеб и вино претварају у Тело и Крв Христову, којима се ми причешћујемо. Око тог језгра формирали су се временом пропратни елементи Свете Литургије, који су настајали вековима, према потреби Цркве и верног народа и нису ниучему оштетили нити омаловажили циљ, који је Христос установио на Тајној вечери. Свети апостоли, па чак и њихови директни настављачи, они који су Христа видели или о Њему слушали “из прве руке”, задовољавали су се, приликом својих молитвених скупова и “ломљења хлеба”, само тим Христовим речима, изговореним на Тајној вечери. Међутим, како је време одмицало, све већи број верника се укључивао у “заједницу светих”, све је више расла потреба за ширим освртом на Сионску горницу и Гоготу, поготово за оне, који су живели далеко од места догађања. Апостоли су записивали речи Христове, настајала су Јеванђеља и други новозаветни списи, који су се читали на скуповима. Требало их је додатно објашњавати како Хришћанима из Јудејства, тако и паганима, многобошцима. Већ у апостолско време на скуповима су се читали и певали псалми, химне и друге песме у славу Божију, Пресвете Богородице и мученика, који су свакодневно полагали своје животе за Христа: “Говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме” (Ефесцима 5, 19) . Када су се многобошци почели обраћати Христу у већем броју, појавила се потреба за организованим припремама за њихово крштење. Они су долазили на хришћанске молитвене скупове, на Свету Литургију, али само до почетка Евхаристије. Тај део, коме су они могли присуствовати, назван је катихетски, поучни део Литругије, или Литургија оглашених, оних који су оглашени за крштење. Тај део је и данас у склопу Свете Литургије и остао је поучан, јер се у њему певају песме у славу Бога и Пресвете Богородице, у част дана и празника (тропари и кондаци) , читају се одељци из Дела и Посланица светих Апостола, затим Јевенђеље, а често се у том делу држи и проповед. После Канона евхаристије, претварања Дарова и причешћа свештеника, требало је оформити и чин причешћа верника, као и благодарење Господу на великом дару Светог Причешћа. Ето, драги брате Срђане, сво то што се кроз векове обликовало око Христових речи са Тајне вечере, учињено је да би верници могли што реалније да присуствују Вечери Господњој и да се са што већом побожношћу причешћују. Човек има и тело и душу. Оба та елемента треба да буду задовољена приликом сједињења са Христом и зато су пропратне радње, символи, читање и певање, поуке и сведочења, неоходни за потпуни доживљај Свете Литургије. Никаквог непотребног “људског сценарија” у Божанственој Литругији нема и ја бих ти био веома захвалан да си навео бар један сегмент од онога што теби у Литургији смета, па да то посебно обрадимо. Учествуј у Светој Литургији што је могуће активније, учи још више о њој и благодатним даровима, које кроз њу добијамо. У нашој библиотеци има веома добрих књига и чланака о Светој Литургији. Најкраћа је књижица Објашњење Божанствене Литургије. Радост учешћа у Светој Литургији и спасоносно причешћивање жели ти о. Душан

Comments are closed.