Kako se zamonašiti

Pitanje:
Pomaze Bog oce, blagoslovite! Imam 17 godina, zelja mi je da se zamonasim, jos uvek idem u srednju skolu.Hteo bi da vas pitam sa koliko godina mogu da se zamonasim i sta je sve potrebo uraditi da bi postao monah? Bog vas blagoslovio
Bojan


Odgovor:
Dragi brate Bojane, ti verovatno pohađaš neku državnu srednju školu i nameravaš da je završiš. Ako imaš želju i ostale predispozicije da primiš monaške zavete, završi srednju školu, a tada ćeš već napuniti i 18 godina, pa ćeš zrelije i samostalno donositi važne životne odluke. Monaški život nije lak i samo odabrani i uporni mogu da prime i održe stroge monaške zavete. Ti si o tome sigurno slušao, čitao, a možda u nekom manastiru i video. Da bi neko mogao stupiti u manastir i postati poslušnik, iskušenik ili da kažemo pripravnik za monaški poziv, treba da je punoletan ili da u nedostatku punoletstva ima blagoslov svojih roditelja. Poželjna je i preporuka nadležnog sveštenika, koji poznaje tebe i tvoju porodicu. On će te verovatno i uputiti u određeni manastir. Ako u manastir pođeš sa završenom državnom srednjom školom, vreme priprema za monašenje (iskušeništva) može trajati od jedne, pa do pet godina, što će u veliko zavisiti od tvog duhovnog napredovanja i mišljenja tvog duhovnika, odnosno starešine manastira. Ni u kom slučaju nemoj odlaziti u manastir pre završetka bar srednjeg obrazovanja, kako bi kasnije, i kao monah, mogao nastaviti i više školovanje. Nama su danas u manastirima potrebni ne samo dobri duhovnici, već i obrazovani monasi, koji će moći da odgovore izazovima savremenih iskušenja. I još jedan savet. Nemoj ništa činiti bez znanja i blagoslova roditelja. Možda će se oni u početku i protiviti tvojoj odluci da pođeš u manastir, jer roditelji od dece, pogotovo sinova, žele produžetak familije, žele potomstvo. Međutim, tvojom čvrstom odlukom i jasnim razlozima, oni će se sigurno složiti sa tvojom željom da u monaškom pozivu poslužiš Bogu i svom rodu. Blagoslov Božji, u važnoj odluci tvoga života, priziva na tebe i tvoju porodicu o. Dušan

48 komentar(a)

  1. Draga moja braćo i sestre obraćam Vam se ovim putem,jer već nekih 4 do 5 godina želim da odem u manastir i započnem monaški život.Imam 25 godina,nisam oženjen i najstari sam od troje djece mojih roditelja.Živim u Crnoj Gori,tačnije u gradu Pljevljima.Hvala Gospodu Bogu svi smo zdravo,otac i majka su mi mlađi ljudi.Ono zbog čega bih drage volje i punog srca otišao u manastir jeste ljubav prema pravoslavnoj vjeri i želja da služim Gospodu Bogu,i da pomažem ljudima oko sebe.Na mene je svakako ostavilo neizbrisiv trag,kada sam kao petnaestogodišnjah na ekskurziji obilazio manastire Sopoćani,Studenicu,Žiču,i naravno da sam se osjećao uzvišeno ali u isto vrijeme sa strahom iz poštovanja,kada sam bio u manastrima Morača,Ostrog i našem manastiru Svete Trojice u Pljevljima.
    Želio bih da me posavjetujete,kako to roditeljima da saopštim na najbezbolni način,jer će ta informcija za njih svakako biti iznenađujuća?
    S obzirom da bih želio poći u Manastir Svete Trojice koji je u mom gradu,možete li mi reći kako da u opšte otpočnem moj monaški put (da odem u manastir i razgovaam sa starješinom,da mu iznesem moju želju ili na neki drugi način).

    Bog Vas Blagoslovio
    Ljupko

  2. Poštovani, da li postoje neki uslovi tj. predispozicije za zamonašenje i zanima me kako teče taj postupak. Da li ima neko ko ne može da se zamonaši i ako želi zbog određenih uslova koje ne ipunjava?

    Hvala unapred

  3. I ja želim biti monah.
    Zapustio sam svoju vjeru i lutao duhovno dok me problemi nisu vratili u Pravoslavlje.
    Zadnjih godinu dana sve što me zanima je Gospod Isus, svetitelji i služba Bogu i vjernicima.

  4. Pomaze bog dragi moji. Postovani imam jaku potrebu da se sa 32 godine zamonasim,kao zena ne znam da li je to moguce pa zato pitam.Mnogo sam se u zivotu napatila sa meni najdrazim ljudima.Najtuznije je sto sem novca roditelji mi nikada nista nisu dali osim osude,vredjanja,nepostovanja i jos dosta toga necasnoga,jer mi je majka sizofrenicar i ima potpunu dominaciju nad nama,tata ne moze da joj se odupre,postao he kao ona jer kako kaze rako mu je lakse.Psihicki nas ubija,malteritara ne da da zivimo naziva sebe djavolom boze me oprosti i da je to prevazislo sve granice normalnosti.Ja sam se udala,rodila sina i smatram da sam ispunila misiju koju mi je bog podario,jer ja sam nesrecna.Mnogo sam dala ljudima u zivotu a samo sam dobila lose i ne znam zasto je to tako,a ne mogu da budem losa kao i drugi iako me to svi savetuju.Srce i dusa su mi ogromni puni ljubavi koju meni oni nikada nisu dali a koju ja dajem i gde treva i gde ne treba,poslednji dinar dam nekom kada mi zatrazi znala fa ili ne,placem za tudje muke kao da su moje.Sve sam uradila kako su hteli,sve u roku i na vreme.Zavrsila fakultet u roku sa desetkom,verila se sa sadasnjim muzem nakon deset godina zabavljanja,zaposlila se iako imam velike probleme na svakom poslu zbog moje lepote i to je jedan od razloga zasto zelim ovo jer mi se sve smucilo,umesto da se borim sa poslom ja sam se borim sa ljudima kako bih se zastitila,zatim veridba,udaja pa onda dete kojim me je bog blagoslovio.jednistavno mi treba dusevni mir gde mi mista materijalno nije potrebno o gde cu se spasiti nje i njenih kletvi.Jedino sto mi treba jeste da vidjam dete ukoliko je to moguce jer on mi je sve u zivotu.Hvala najlepse na odgovoru,potreban mi je Vas savet vise nego ista na svetu.S postovanjem velikim.

    • Verujte mi,niste za manastir.A nevolje ce te svakako prebroditi smirenjem,prema Hristovoj zapovesti ,,dodjite meni umorni i natovareni…“
      Oprostite ako izgleda da pametujem ..molitve i pozdravi za vas.

    • Draga Majo, mi smo bića koja zavise od Hristove ljubavi preko koje se puni naše duhovno biće a onda iz toga duhovnog bića se ta ljubav deli i drugima. Ako čovek ne puni svoju dušu Hristovim učenjem i ljubavlju onda on daje drugima svoje ograničene rezerve i nađe se u stanju potpune iscrpljenosti. Od svih nas pravoslavnih se traži da ponesemo svoj krst kao što je Isus poneo za sve nas. To znači prihvatanje tuge, nemoći i bola i spoznaja svoje grešnosti koja vodi ka čišćenju veze sa Živim Bogom. Samo uz suze i iskreno pokajanje dolazi iskreno smirenje i jedna radost. Iz tog razloga je dobro plakati nad svojim grehovima i dobro je ići u crkvu kao što je dobro uzimati vitamin C ili izbegavati žutu štampu i tv programe koji forsiraju teške emocije, nasilje, svađe i tome slično. Čovek mora da brine o svom duhovnom biću i da vodi jednu mentalnu higijenu. Brak kao i roditeljstvo su mirjanske prilike kroz koje pojedinac može da izvojeva duhovnu pobedu. Nadam se da vam moj komentar pomaže ali Vi svakako razgovarajte sa svojim duhovnikom posle liturgije.

  5. Dobar dan i postovanje, hteo bih da pitam kome da se obratim da bih se zamonasio. Imam blizu 40 godina, i nosim se odlukom vec neko vreme da postanem monah.

  6. Pomoz Bog!Razmilsjam posljednjih nekoliko meseci da odem u manastir i da se zamonasim.Sta mi je sve potrebno za to?

  7. Bog vam pomogao braćo i sestre!
    Moj bratski savet idite do manastira i porazgovarajte sa starešinom o tome!
    Krenite od toga da želite da pomognete tamo..odlazite na nekoliko dana i pomažite.
    Pravite pauzu pa odlazite na duže periode…Vremenom ćete videti da li ste za monaha-monahinju..u Boga se uzdajte i pokazaće vam se.
    Ako se odlučite za taj poziv,bićete iskušenik i posle godinu ili dve(a možda i manje od godine) starešina odlučuje da li ćete se zamonašiti..
    Velika je blagodat biti monah ali i teret,koji ne možemo svi da nosimo!!
    A tek greh ako se monah vrati svetovnom životu…

  8. Pomaze Bog braco i sestre pravoslavni!!! Imate li vi svog duhovnika,ako imate pitajte njega za savet.Monastvo;Bez blagoslova roditelja nije blagosloveno,takodje bezanje od svojih privatnih problema i u manastiru ce ih biti.“Samo sa velikom ljubavlju prema Hristu i Njegovoj Crkvi moze se u manastir.“Jos i ovo nisu se svi spasli u manastiru a nisu ni svi propali u svetu“Zbogom

  9. ja zelim da se zamonasim

    • Draga Svetlana lepo je to ali moras imati u vidi da monastvo nosi veliku odgovornost
      pa samim tim i tvoja odluka mora biti dosledna do kraja zivota ,u poslednje vreme mnogo ljudi je izaslo iz manastira posle 15-20 godina manastirskog zivota JEDNOSTAVNO TO JE VELIKA VELIKA ODLUKA I OGROMNA ODGOVORNOST
      Ne zelim da te plasim ali dobro razmisli, otidji u manastir budi u manastiru duzi period
      I nemoj odmah nakon prvog puta potezati za tom velikom odlukom, otidji vrati se raspitaj se kod sestara kako one zive i vidi dali tvoje srce GORI ZA HRISTOM ako je tako neka te Bog ukrepi i pomogne u tvojoj blagoslovenoj odluci.

  10. Pomaže bog,
    Imam 19 godina od malena sam volio da idem i crkve i manastire. Na prvoj životnoj raskrsnici tj. upisu srednje škole dvoumio sam se ihmeđu bogoslovije i arhitekture. I naravno uz mali pritisak porodice upisao sam srednju arhitektonsku školu. Po završetku srednje škole dođe druga velika odluka u životu. Šta upisati Bogoslovski fakultet u Beogradu ili ostati u rodnoj Podgorici i upisati arhitekturu. I naravno ostah ja u podgorici. Sad sam prva godina arhitektonskog fakulteta u Podgorici. Sve super završavam ali nije to to. Pošto već odavno želim da se zamonašim jer želim da služim Gospodu Bogu. Zanima me da li kao monah mogu nastaviti školovanje?

    • Brate Stefane u Hristu,
      Neka dobri Bog blagoslovi ovaj mali prilog tvom pitanju. Kao prvo moraš dobro da se posavetuješ sa svojim duhovnikom koji će te i najbolje uputiti u tu stvar. Gledaj da u tom razgovoru kažeš sve kako ti je na srcu. Takođe nemoj ništa činiti bez blagoslova tvojih roditelja. Blagoslov oca i majke je jako važan za svaku stvar u životu pa i za monaški čin.
      Znam i da ti smeta pritisak roditelja da stalno menjaš svoju odluku ali znaj da oni to čine iz velike ljubavi prema tebi. Porazgovaraj sa njima. Gledaj i da u srcu svome silno odlučiš šta ti valja činiti po tom pitanju. A kada zaista odlučiš onda nemoj stati.
      Kao odlična pomoć za početak mogu da posluže žitija svetih upravo ovde na stranicama prezentacije koja je priredio Ava Justin Popović. Na primer sledeći link:
      https://svetosavlje.org/zitija-svetih-2/8/
      Ako svim srcem odlučiš da budeš monah gledaj da to onda činiš sa trpljenjem i smirenjem.
      Moli se za mene grešnog brate Stefane u Hristu.
      Vaš u Hristu grešni brat, Saša.

  11. Pomaze Bog! Imam 38 godina,
    Meni nekad dodje misao o tome, o monastvu ali nosim trenutno takav moj ovaj drveni krstic, imam nekada pomisao o tome,ali mislim da je manastir teska rabota . Krstena sam na Vidovdan!
    Nisam pravoslavnim duhom vaspitanje dobila jos od psihicke postraumaticnosti moje majke, i dobar odnos imala prema psihicki bolesnojmajci, jer je priznala nakon nekoliko decenija ,, morala sam da ga sredim, bio je prema svima dobar,, Imala sam 17, 16 god. a ona je u kuci imala knjigu o zenama ubicama ,psihickim skrenutim majkama . Zabolelo me je vise puta njeno priznanje ,, Kajem se sto sam vas rodila,mladjeg brata, i mene…,,

    • Sestro Nataša u Hristu,
      ja sam poslednji ko bi smeo da savetuje ali se molim da me dobri Bog pomogne u savetu tebi. Ni Crkva, ni Manastir nisu teška rabota! Već je naš neprijatelj zli Satana taj koji na sve načine želi da nas posvađa i zavadi i da takvi posvađani i zavađeni izađemo pred Hrista. A za tim nema potrebe. Praštaj! Samo praštaj! I moli se za te duše grešne. Moli se svim svojim srcem. I Bog Prečisti će to i videti. Ni jedna tvoja molitva neće biti izgubljena. Ni jedna tvoja reč neće biti zaturena. Sve će to dobri Bog u Dan Suda da pokaže svima.
      Ono što je čoveku nemoguće, Bogu je moguće! Samo Veruj da u srcu tvoje majke još uvek ima ljubavi a Silni Bog će to i da pokaže. Te reči nisu njene, te reči su od onog ko je zarobio grehom. Ali ti u ruke svoje i srce svoje uzmi dva moćna Hristova oružja! POST i MOLITVU! Uzmi u početku blagi trud, naravno sve uz blagoslov svoga duhovnika. Kada kreneš da se boriš stalno će lažljivi Satana i sluge njegove da te napadaju ali ti samo stoj pravo! Ni levo ni desno! Samo pravo! I sve daj za Hrista! A Hrista ne daj ni za šta na ovome svetu!
      Silan je i brz na pomoći naš Gospod! Ali smo mi slepi da vidimo njegova čudesa koja se promislom Njegovim dešavaju svaki dan. Eto koliko smo se samo udaljili od svoga Tvorca.
      Molim se setro Nataša u Hristu da se vidimo sa desne strane kada Gospod bude dolazio da sudi živima i mrtvima. I tebe i tvoga brata i tvoga oca i tvoju majku.
      Neka te Gospod Blagi blagoslovi.
      Vaš u Hristu grešni brat, Saša.

  12. Pomaze mili Gospod!
    Zivotopisi ,Oca Tadeja, monaha i Svetih Otaca,su mi dali pre samo dve god. ono sto sam oduvek trazila. Sv. Psaltir regenerisu moje rane. Veliko blago su sveti Oci nama ostavili, za revnost, krotkost, i smirenje duse.
    Gospod je najboljevidelo dubine mog srca , da ja mislim da nesto znam ,Boze oprosti, jer sam mislila i analizrala da mi mozda put da vodim duhovni zivot u svetlom monaskom zivotu, …, a Sveti Arhimandrit je napisao, da monah ne mora vodi istini i veri na volji samo u manastirima , da je to i za ljude u svetu moguce!Rad je sveta tajna, jedan od elemenata, ali kad covek ostane zedan , vodu daje ISUS HRISTUS!
    Ja imam svog duhovnika, i svesteni otac je velika uteha kad zelim da se isplacem , u crkvi i obrnuto.
    Slava Bogu !
    Moje suze idu na veliku cast bezazlenog Oliveru Ivanovicu. Neka mu je vecno carstvo , zdravlje i spasenje..Boze …
    Slava ti sada uvek u Vekove. Molim se za spas upokojenih dusa tebi Djevo Marijice, molim te za spas upokojenih pravednika,izmedju njih i mog pokojnog oca.

  13. Pomaze Bog.
    Imam 34 godine.
    Od malena sam bila svesna nekog prisustva u sebi koje tad nisam razumela.
    Odgajila me je pokojna baka koja mi je u amanet ostavila najplemenitiji i najuzviseniji deo svoje duse,
    veru u Gospoda Boga i molitvu.
    Kroz odrastanje i dalji zivot prosla sam kroz mnoga iskusenja sa kojima sam se na razne nacine borila.
    Sisla sam umom i telom u ad.
    Gospod me je dotakao i kroz bolest me je vratio na pravi put.
    Od tog preokreta prosla sam veliko trpljenje kroz bol,patnju i ociscenje grehova,mentalno,emotivno,psihicki i fizicki.
    Snagu sam pronasla u zivotvornoj veri i snazi volje kroz Duha Svetoga.
    To traje vec nekih 5 godina.
    Osecam da sam na raskrsnici zivota kada cu morati da donesem odluku cemu cu posvetiti ostatak svog zivota.
    Okrenuta sam Ljubavi koja razum prevashodi,dusa mi trazi mir i svetlost.
    Svim srcem ljubim Gospoda i milost njegovu.
    Uspesi materijalnog sveta i u sistemu njegovog drustva me ne privlace i ne donose mi zadovoljstvo.
    Potrebe konstrukcije moje licnosti su ugasene,glas duse se javlja kroz svest i zelju za cistom ljubavlju.
    Znam da je sve promisao Gospoda naseg.
    I nemam pitanje.
    No otvorena sam za Vase misljenje,jer verujem da sam sa svrhom napisala ovo sto upravo jesam,razlog je svakako razmisljanje o monaskom zivotu.

    Blagosloveni bili,svako dobro.

  14. Milan Radojkovic

    Postovani,
    Izgubio sam sve sto sam imao porodicu,dom,cast….Mnogo Sam gresio.Imam 40god…Nista mi nije ostalo, Imam samo veru u Boga.Kako bih mogao da se zamonasim i da sluzim Bogu I da povratim ono malo cojstva sto mi je ostalo?

  15. Dušan Mijatović

    Oče hteo bih da se zamonašim,KV stolar sam,imam ćerku 7.razred i sina 5.razred razveden sam.Razočaran ostajao sam bez posla bavio se lopovlukom osudjivan sam jer sam gubio posao kod privatnika.Deca rastu mrze me zbog svega roditelji me ne trpe,rodjeni brat završio fakultet leči se u Nišu kod psihijatra jer je bez posla familija ga je lagala da će u inostranstvo.Mnogima oko sebe sam nanosio zlo i patnju.Hteo bih da se zamonašim imam 39.god. Ne želim više nikom da smetam a greh je dići ruku na samog sebe.Voleo bih da ostatak života provedem u manastiru zovem se Dušan Mijatović

  16. Bog sa Vama svima

    imam 42 godine. Odrastao sam u izmesanoj porodici gde ima i Pravoslavaca i Katolika, u Novom Sadu. U 14 godini sam se krstio u Katolicanstvu ali sam vise odrastao sa Pravoslavljem jer su mi najbolji prijatelji Srbi Pravoslavci i sa njima sam slavio zajedno Pravoslavne praznike (Bozic, Uskrs, Svece). Vise sam bio u kontaktu sa Srbima Pravoslavcima nego sa Katolicima. Volim da citam srpsku Pravoslavnu Bibliju koji sam kupio pre par godina. Hteo bih da Vas pitam, ako nemate nista protiv, kako da postanem Monah u Pravoslavlju? Da li treba da se prekrstim i pricestim u Pravoslavlju, nemam nista protiv ako trebam? Gde da se javim, kome da pisem i koga da kontaktiram za prvi korak? Razmisljam vec duze vreme o tom mom pozivu i necu da se protivim tom Pozivu koji je verujem da Bog zeli od mene da ucinim.
    Puno Vam Hvala na odgovoru. Mir Bozji sa Vama i Bog Vas blagoslovio.
    Vas cenjeni Norbert Weber

    • Hristos posredi nas brate Norberte.
      Otidi u najbliži pravoslavni manastir ili crkvu i posavetuj se. Moraćeš da se ,,dokrstiš“ u Pravoslavlju, a posle toga ćeš se, ako Bog da, pričešćivati svake nedelje na Liturgiji.

      Svako dobro od Gospoda.
      Grešni Igor, Beograd

  17. Aleksandra

    Zovem se Aleksandra. Imam 23 godine, krenula sam na fakultet i lose mi je islo, zbog razocaranosti i straha od svojih roditelja godinu dana sam ih lagala da studiram. Na kraju sam morala da im priznam. I mislim da sam ih mnogo povredila pre svega zbog te lazi i sada sumnjaju u sve sto kazem. Potreban mi je mir i volela bih da se zamonasim. Jer mi je stvarno tesko.

    • Cao Aleksandra. Oprosti, nisam ja adekvatna osoba da ti kazem da li trebas ici ili ne ali mogu ti reci ono sto znam. Ja imam 28 godina i takodje zelim uskoro da odem u Manastir. Ali, tamo ne smijes da krenes jer bjezis od problema i lose se osjecas. Taj zivot uopste nije lagan i docekali bi te jos veci problemi. Ja zelim takodje da odem, ali osjecam veliku radost i ostavicu svoj zivot koji mi takodje daje veliku radost. Nikako ne smijes krenuti u Manastir iz razocarenja jer ce ti tamo biti jos teze. Ali najbolje da se obratis nekom duhovniku i posavjetujes, mozda to bas jeste tvoj put 🙂 Zelim ti sve najbolje od srca. Aleksandar

  18. Vladimir

    Pomaže Bog časni Oci,
    zovem se Vladimir, imam 30. godina i želim da se zamonašim.Od malena sam odgajen u veri od stane moje prababe Marije i pored svega sam rođen na svetac, tačnije na Sv. Petku Trnovu. Već duže vreme pevam u crkvenom horu i služim jutarnje i večernje službe u pevnici. Često posećujem manastire u kojima boravim određeno vreme pod blagoslovom Otaca. Pre četiri godine doživeo sam veliko iskušenje sa zdravljem, pri čemu me je vera u Gospoda održala i postajala sve jača. U jednom trenutku postalo mi je jasno da materijalno za mene ne predstavlja apsolutno ništa, i tada je duhovnost postala moj jedini spas. Shvatio sam da mi je to iskušenje i bilo dato od Gospoda, i da je moj put da služim Gospodu za života.

    Budi te u zdravlju i spasenju Gospodnjem,
    mirjanin Vladimir

  19. Daniel Nikolic

    Pomaze Bog, Daniel iz Vrsca. Pre par meseci sam poceo da odlazim nedeljom na liturgije,u jedan manastir blizu Vrsca, zenski Manastir Mesic,ali imam potrebu i preko nedelje da ga obidjem kada imam vremena,da se pomolim i upalim svece, tako sam imao neposredni susret sa jednom od monahinja koja je veoma prijatna bila i to me je iznenadilo, jer sam mislio da su na velikoj distanci u odnosu na muskarce, i tako smo na neki nacin postali prijatelji,kada god odem u Manastir ako se sretnemo ispricamo se, ugalavnom su duhovne teme.. pa me zanima da li je to ispravno ? Da ja kao muskarac cesto posecujem zenski manastir ? Iako idem najvise zbog sebe i svoje duse, i jednostavno mi prija sam ambijent. Hvala

  20. ja zelim sve to da kad mama umre

  21. pavle p.v.

    Bog pomogao brate Vladimire iz Vršca.
    Čitao sam u žitijima svetih da su mnogi manastiri primali ljude iz Laikata subotom i nedeljom, ponekad samo na liturgiju.
    Najbolje je da se raspitate šta u tome kaže ustav manastira.
    Dobro je da pritom i savest svoju upitati.
    Mene je jedan brat savetovao da bi trebalo uvek pre odem u muški manastir, radi manje sablazni, i radi toga što mi mnogo više mogu pomoći kontakti s ocima, jer su mi sličniji (zbog póla).
    Dolazim ponekad na liturgiju u ženski man, i to je to.
    Takođe, ,,Vaša amma“, kao i njeno sestrinstvo, često putuje.

    Ovo je samo informativno, za konkretniji odgovor upitajte nadležnog sveštenika, jer on móra da zna šta je najbolje za Vas.

  22. ja zelim da se zamonasim I necu da se udam ali zelim da ispravim grexe svoje porodice

  23. Pomaze Bog.Zovem se Marina i imam 32 godine.Razmisljam da se zamonasim.Nisam odgajana u pravoslavlju.Roditelji su mi takvi,stariji su ljudi.Zavrsila sam fakultet,odradila pripravnicki,nemam posao.Pokusavam ali je jako tesko,mada meni u poslednje vrijeme nije ni stalo da nadjem posao.Materijalne stvari mi nista ne znace,ljudi koji jure oko posla,novca sva ta frka,podmetanja razna,ljubomora,ne vidim sebe tu.Nisam udata nemam djece,i ne vidim sebe u toj ulozi.Samo zelim da nadjem psihicki mir i spokoj.Nekad roditeljima pomenem da cu ici u manastir da ne zelim da zivim drugim zivotom,kazu sta ce ti to,misle da ne mislim ozbiljno.Molim Vas za savjet.hvala

  24. Citao sam komentare,niko od vas nije za monaha nije to konkurs ocigledno ima te problebe razocarali ste se u zivot u ocete da pobegnete ne samo od ljudi nego i od samih vas nepametujem taman posla

    • Kako ti brate Milose dajes svoje licne odgovore ovim ljudima na osnovu svog misljenja
      nisi li svestenik , nijesi li bio monah nijesi li duhovnik ?

      Nemoj tako naglo oni pitaju i imace odgovor od Boga preko otaca sa kakvom vjerom pridju istom.

      POZZ

  25. Draga braco i sestre trazim vas savet
    Naime , imam nepunih 15 godina i shvatio sam da nemam nikakvih koristi od ovih skoli(mada sam u njoj jedan od najboljih)vec samo imam koristi od molitve i sluzbe Bogu , trenutno me samo zanima borba za spas duse moje jer kada dođemo na strasni sud , nase ce se molitve i ljubav gledati a ne skole. Treba mi savet da li da pokusam da odem u iskusenike sada ili da cekam 18 godina. Hvala vam mnogo u Hristu braćo i sestre drage.

  26. Kad od „ovih“ već nemaš koristi, učini bar da „ovi“ imaju koristi od tebe.

  27. Ovako je brate Pavle meni rekao iguman kad sam bio iskušenik, a otišao sam u manastir za željom da se spasavam jer mi se zgadio fakultet (nisam se zamonašio): „Nije glavno šta ti hoćeš nego šta Bog hoće od tebe. Zato Mu se moli svaki dan rečenicom iz 142. psalma – Pokaži mi Gospode put kojim da pođem, jer Tebi uzdižem dušu moju.“
    Bog neka ti da razuma i blagodati da trezveno izabereš put za spasenje svoje. I vidmo se u Carstvu Nebeskom ako Bog da.

    • Blagodarim
      ..
      Evo kako Bog svima nama daje odgovore, kad tražimo i pitamo
      Gospode, hvala Ti, na Tvojoj bezgraničnoj milosti i milosrđu i oprosti nam, Spase naš, naše sljepilo, naše greške, naša padanja, naše tumaranje da dođemo do Tebe.
      BUDI S NAMA, GOSPODE ISUSE HRISTE, SADA I UVUJEK I ČIVAJ NAS OD SVAKOG ZLA; OD ZLA U NAMA I ZLA OKO NAS
      BIDI S NAMA, BUDI U NAMA I DAJ NAM VLADIKO SVETI, DA UMREMO SEBI I SVOJIM GRESIMA, A ŽIVIMO TEBI, ZA TEBE, NA SLAVU SVETOG IMENA TVOG I NA POMOĆ BLIŽNJIH, MOLITVAMA PRESVETE BOGORODICE NAŠE I SVIH TEBI MILIH I DRAGIH SVETIH OTACA NAŠIH.
      GOSPODE, PRIPADOSMO, SPASI NAS !
      🙏🙏🙏🛐🛐🛐☦☦☦

      Kršteno ime Jefimija

  28. Pomaže Bog i srećan Božić.
    Čitala sam vaše komentare. Zelim da postavim pitanje, ali ne znam kako da ga formulišem. Sveštenici govore o tome kako postoje samo 2 puta. Brak i monaštvo. Da li su to predrasude?
    Imam 28 godina i ne potičem iz pobožne porodice. Smatram da čovek može da sretne Boga na svakom mestu i u svakom trenutku. Razbojnik na krstu ga je sreo u poslednjem trenutku. Da li je čoveku potrebno da ispuni neku formu da bi u sebi imao taj sadržaj koji mu Bog daje? Tj. da li je neophodno da se čovek opredeli za jedan od ta dva puta i najvažnije- zbog čega ?

  29. Pomaže Bog!
    Htjela bih se zamonašiti, ali i prethodno razgovarati s nekim da me posavetuje i onako očinski razgovara sa mnom, me vodi i da me uči pravom putu ka Hristu i spasenju.
    Da li postoji mogućnost da posjetim neki manastir neko vrijeme 15-30 dana i koji?
    Bože, pomozi nam i budi s nama.
    Jefimija

  30. Postovani,

    Razmisljam ozbiljno da se zamonasim. To traje vec par gadina. Borim se sa sobom jer ne znam da li mi je tamo mesto. Jedino sto me raduje je dan kad cu da umrem jer ovaj zivot je besmislen. Samo muka, tuga i ne razumevanje. Pohlepa, ljubomora i izopacenost su svuda oko nas. Cak ni najblizi ti nisu vise bliski. Osecam se kao rob i potrosna roba. Imam 35 godina, zavrsila sam fakulteti u vezi sam. Ali posao u struci mogu samo da sanjam i da prezivljavam dane radeci poslove koje mrzim. Imam utisak da ljudi postaju zombiji i ja sa njima. Jedino resenje koje vidim je monaski zivot, bojim se samo da dodjem tamo i da smorim ljude oko sebe jer jedino sto jedva cekam je da me nema vise na ovom gadnom svetu. Verovatno mi nema pomoci al nadam se da mozda u manastiru postoji nada i za mene bas gresnu.

    • Draga Ana,
      Stanje u kome se sada nalaziš naziva se depresija. Vjeruj mi jer sam i sama godinama vodila borbu.
      Često mi je padao na pamet manastirski život jer me je, kao i svakog, privlačio mir.
      Koristi slobodno vreme da posjećuješ manastire u svojoj okolini. Traži nešto što će ti olakšati tjeskobu koju osjećaš. Potrebno ti je da pričaš sa dobronamjernim ljudima, pa i lekarima ako si u prilici.

  31. Da li se mogu zamonašiti i bez blagoslova svojih roditelja?

  32. Imam 16 godina i često razmišljam o moralnim i duhovnim vrednostima u životu pa i o Bogu. Razmišljam kako ljudi imaju pogrešna svatanja i razmišljanja i kako se svet iskvario. Niko me ne razume i ne shvata ozbiljno. Roditelji misle da sam luda i sažaljevaju me. Pogotovo majka koja je jako pobožna. Pa se žapitam:“Kuda vodi sve ovo?“, „Šta se ovo dešava sa ljudima?“. Želim duhovni mir i želim da odem u manastir. Želela bih da svoj život posvetim Bogu. Zanima me koja su pravila da se neko zamonaši i sa koliko godina to može da uradi?
    Molim za iskren savet i odgovor. Hvala

  33. Postovana Ana..razumijem taj osjecaj u vezi ljudi,samocu i nerazumjevanje. Ali Bog je tu i presveta Bogorodica i oni ce sigurno pronaci resenje za Vas kako god Vam sad izgledalo twsko i nemoguce.Nemojte zeljeti da Vas nema jer Bog sigurno hoce da budemo ovdje.Zelim samo da znate Vas razumijem i da niste sami u pogledu tih teskih osjecaja. Neka Bog i Sv Vasilije i Presveta Bogorodica pomogne da Vam sve krene na bolje.

  34. Uz dužno poštovanje prema svima, ali moje maleno mišljenje je da se u manastir ne ide da bi se pobeglo iz ovog sveta već iz prevelike ljubavi prema Bogu i da bi tu ljubav još više uvećali.

  35. Bogumil

    Ljudi nije važna forma nego suština.Bog će prepoznati iskrene svoje ljude u svim vjerama. Koliko samo ljudi je ostalo izvan Crkve zbog grehova i laži onih koji su im svjedočili.Savjet svima je da prvo imate lični odnis sa Bogom..jer čini mi se iz ovih komentara da mnogi hoće da se zamonaše da bi pobegli od svojih problema ili od grešnoga svijeta oko sebe. A služuti Bogu iskreno i od srca se ne može bježanjem od problema već razumijevanjem problema i duhovnog stanja sebe i drugih oko sebe. Zloupotreba Crkve postoji još od kad je proglašena za državnu vjeru u Rimskom carstvu.Pomješana je Crkva sa vlašću i paganskim običajima.Mnogu ljudi su propatili od ovozemaljske crkve.Želim vam svima da nađete svoj duhovni mir i smirenje u svojim problemima i ovom grešnom svijetu.

  36. Sa svojih 35 godina života, mislim da je za većinu ljudi u životu zajedničko sledeće:

    1. mizerni ciljevi (materijalna dobra, niske strasti, osvetoljubivost…);
    2. načini realizacije tih ciljeva (lažima, obmanama, sabotažama…);

    Dovoljno sam razmislio, više godina sam o tome razmišljao i shvatio da bih voleo živeti negde gde žive ljudi koje ne vode nabrojani ciljevi i načini kako da postignu te ciljeve. Verujem da je monaški život u manastiru baš to što želim.

    Kako ispravno doneti odluku u koji manastir se obratiti da se bude prihvaćen?

  37. Neznam sta bih dodala…mnogo je ljudi pisalo i molilo za odgovor slicnim pitanjima kakva bih postavila i ja….citav zivot volim gospoda,sta god da radim on mi je na pameti.svesno nekada pogresim,ali se duboko kajem…u svakom coveku vidim coveka,zapitam se sta ga to muci kada je zao…imam te ljubavi za sve ljude….ali….citav zivot imam taj neki osecaj da mi je mesto blizu Boga.kao da bauljam po ovom svetu tek tako….imala sam tesko detinjstvo i jako tesku i surovu proslost.znam da bih mogla spasavati zivote svojim savetima i svojim losim iskustvima.nemogu imati decu.operisana sam sa 21 godinu.i znam da to nije bez razloga.dugo,dugo imam osecaj da mi je mesto u manastiru.krstena sam 2013. godine u manastiru Grgetek.imala sam 23 godine.porodica mi nije bila mnogo pobozna pa nisam ucena ni ja.ali rodjena sam sa ogromnom verom….mogla bih toliko o ovome pisati….sve u svemu,eto da pitam….da li je moguce i koji su uslovi za odlazak na neko vreme na primer u manastir Grgetek…zelim da naucim dosta toga sto neznam i posavetujem se sta mi je dalje ciniti….u ovom cudnom svetu izopacenih shvatanja se nesnalazim….povredjuje me.pokusavam se uklopiti ali neumem.nezelim pravdati zlobu i razvrate,niti gledati to oko sebe.zelela bih menjati svet na bolje….treba mi pomoc…

Ostavite odgovor na Mimi Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *