Како се пости средом и петком?

Питање:
Христос Васкрсе! Како се пости средом и петком у току године-да ли само на води, или уљу или је дозвољено узимање и рибе? Постоји ли правило за то? Још увек немам духовника па вас зато молим да ми одговорите на ово питање. Срећан и Богом благословен Васкрс жели вам недостојна слушкиња Божија
Наташа


Одговор:
Заиста Христос Васкрсе! Драга у Христу Наташа, много пута је речено и цитирано шта Типик предлаже и зашто. Наша вера није јутарња смотра која се заснива на некој војној “канонологији” што је и еп. Атанасије подвукао у његовој најновијој књизици када је писао у вези савремених проблема које данас Црква преживљава. И заиста је то апсолутно тачно.
У манастиру је све јасно јер у њему постоји настојатељ (Игуман) као и Типик који му помаже да уреди живот у манастиру. Живот у свету тражи другачији прилаз ка овом питању и он је доста компликован; док у манастиру начин живота се условаљава на безрезервном послушању а у свету се задржава та лична слобода што чини да духовни живот буде много теши, јер он тражи посебну духовну негу и руководство (позната су нам дивна сведочанства “писменог” наставништва оптинских стараца) .
Да бих вам дао душекорисан одговор он зависи од многих фактора, и поменућу само неколико: Ја бих требао да будем вас духовник и морао бих да вас добро познајем, и то у смислу: ко сте ви као личност – где и шта радите; у којим условима живите; каква је црквеност вашег супруга или родитеља (ако нисте удати) ; какав је однос ваше деце према вама; ваше физичко и душевно здравље, или здравље осталих укућана и много чега другог које избегавам да поменем. Ко то све зна – па ваш парохијски свештеник? Треба имати на уму да се по манастирима не једе месо тако да њега у прописане дане седмице замењује риба (када се налазимо ван постова) . У среду и петак риба се се по манастирима не служи, а у строжијим ни уље. Дакле, јавља се питање: како би мирјанин требао да протумачи Типик? Да ли Типик забрањује једење меса рецимо у понедељек “месоједа”? То је ствар тумачења т.ј. ствар за духовника. Колико ми је познато Типик нигде не говори да се не сме да једе месо рецимо у понедељак, али када је реч о манастирима да он забрањује рибље месо. Опет, познато нам је искуство славног Валааламског манастира, где је његов настојатељ дозвољавао неким монасима да једу месо (они коју су радили у ковачници или манастирског фабрици – са тешким металом) ; дакле, то је било у надлежности настојатеља, а не Типика који раније није предвидео такву врсту послушања и тешког рада. Пре свега, сви Типици су писани са циљем да регулишу монашки живот у одређеним манастирима (обстезице) , и питање је од великог еклизиолошког изазова, колико и у којој мери они могу да се примени у световном животу? Ми се данас управљамо по типику манастира Саве Освећеног (Јерусалимским) или Студијског манастира (тзв цариградског) , док постоје још и Светогорски, Храма Свете Софије или Велике цркве, Евергетски (м. Богородице Благодетељнице) , “Маркове главе” као и код нас Срба – Типик Св. Саве. Сви они имају своје посебности јер су их писали доховни оци који су најбоље знали потребе својих чеда.
Желим да вам кажем да је “уставологија” форма која помаже духовној надградњи и спасењу али није пресудна, т.ј. најважнија, јер све зависи од православног пастирства свештенолица које пред св. трпезом за вас литургише, и који је ваш духовни отац. Његовим благословом можете да потражите и другог духовног оца јер се све са смирењем и послушањем благоуређује у Цркви. Ваше питање треба да је упућено будном пастирском оку свештеника којем припадате и од кога примате свете Тајне тела и крви Христовог.
Са пасхалним поздравом и благословом, о. Љубо

Comments are closed.