Kako pomoći preminulom

Pitanje:
Pomaze Bog dragi Oci! Nedavno je preminuo moj otac i zelim da ucinim sve sto je u mojoj moci da mu pomognem, da mu milostivi Gospod naseli dusu u Rajskom naselju, sve grehove oprosti.Bio je pobozni hriscanin i dobar covek, ali vise ne moze da moli za sebe, a ja iz velike ljubavi prema njemu zelim da mu pomognem.Molim Vas da mi pomognete savetima sta da ucinim. Mnogo Vam hvala!
Valentina


Odgovor:
Draga sestro Valentina, Hrišćansko učenje o molitvama za umrle zasniva se na veri u besmrtnost duše i vaskrsenju tela, a prema rečima Gospoda Isusa Hrista: Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer su u njemu svi živi (Luka 20, 38) . Umrli, po rečima samoga Gospoda, samo prelazi u drugi, večni život, a učešće u večnom životu zavisi od ovog privremenog života. Pošto se veza ljubavi među hrišćanima ne prekida ni posle smrti, to Crkva nastavlja da se i nadalje moli za svoje članove, pa bili oni ovde na zemlji ili su se već preselili u večnost. Besmrtna ljubav je osnov molitve uopšte, pa i za upokojene. Govoreći o besmrtnosti duše, o večnom životu i o pravoj ljubavi, Hristos i apostoli su učili da ljubav ne umire, da prevazilazi i grob i da prava hrišćanska ljubav nikad ne sme da ohladi. Kolika je briga Crkve za njene umrle članove vidi se i iz toga što je jedan sedmični dan (subota) , posvećen molitvama za umrle, a i na svakoj Svetoj liturgiji vade se čestice za upokojene i mogu se proiznositi molitve (jektenije) za njih. Pored toga Crkva je odredila i nekoliko dana u godini, kada se vrše opšti pomeni za sve umrle. Ti se dani nazivaju zadušnice. U našoj bogoslužbenoj praksi služe se sledeće zadušnice: Mesopusna subota (pred početak Vaskršnjeg posta) , 2, 3, i 4. subota Vaskršnjeg posta, pobusani ponedeljak (ili utorak Tomine nedelje, a u nekim krajevima u toku Svetle sedmice) , subota pred Duhove, Miholjske zadušnice, Mitrovske zadušnice, a kod nas Srba se na Vidovdan vrši pomen „za sve izginule za veru i Otadžbinu, od Kosovskog boja do danas“. Na zadušnice se služi zaupokojena Liturgija, na kojoj se čitaju imena upokojenih i za njih se vade čestice iz prosfore. Te se čestice stavljaju pored Svetog Agneca, četvrtastog dela prosfore, koji će se na Liturgiji pretvoriti u Telo Hristovo, a čestice će se u putiru sjedniniti sa Krvlju Hristovom. To je, dakle, i najviše što mi možemo učiniti za svoje pokojnike, česticu izvađenu u njihovu čast, sjediniti sa Hristom. Po završetku Svete liturgije služi se zajednički parastos, na kome se opet čitaju imena pokojnika. Za parastos se donosi koljivo, koje se uz molitvu preliva crvenim vinom. Pšenica je simvol vaskrsenja, jer zrno pšenice, bačeno pri setvi u zemlju, istrune ali iz njega izraste stabljika i klas, novi život. Tu pšenicu za koljivoo zaslađujemo obično medom, soimvolišući time želju za sladosnim životom u Carstvu nebeskom. Posle Liturgije odlazi narod, zajedno sa sveštenikom na groblje. Sveštenik tamo okadi svaki grob i vrši pomen umrlima, čitajući njihova imena iz čitulje, a na kraju preliva grobove vinom. Na ghrobovima se pale sveće i kandila, a sem toga, uoči zadušnica i na sam njihov dan, gori u kućama kandilo, za pokoj duša umrlih srodnika. Sveta je dužnost živih da se brinu o pokoju umrlih. Srodnici i prijatelji treba redovno da posećuju grobove svojih umrlih, da ih održavaju u redu, da na njima pale sveće i kandila, da im na grobovima vrše pomene u 3, 9 i 40. dan po smrti, a potom polugodišnji pomen i uvek godišnji parastos, na dan njihove smrti. Pored paljenja sveća i činjenja pomena, davanja spiskova imena za proskomidiju, dužni smo da u ime svojih pokojnika činimo i dobra, humana dela. Zadužbina, delo za opštu korist (crkva, bolnica, škola, most itd) je za spas duše ne samo svoje, onog ko podiže, utemeljuje zadužbinu, već i za duše ranije preminulih srodnika i predaka. Eto, draga sestro, vidiš koje su mogućnosti Crkve za održavanje prisne veze oizmeđu živih i upokojenih i Ti ćeš, iz ljubavi prema svome ocu, činiti sve ono što Crkva preporučuje, a najpre da se veza ljubavi među vama ne prekida. Onaj čovek, koji je iza sebe ostavio lepu uspomenu, koga se živi sa ljubavlju sećaju, njemu će i Bog bili milostiv, pa i po molitvama srodnika i prijatelja. A Sveti apostol Jakov kaže: Mnogo je moćna usrdna molitva pravednika (Poslanica Jakovljeva 5, 16) . Bog da prosti duši Tvoga dragog oca, a Tebi i ostaloj porodici neka sačuva trajnu uspomenu na njega. Nek mu je „vječnaja pamjat“, večna uspomena. o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *