Како исповедити сексуални однос са особом истог пола?

Питање:
Помаже Бог. Имам 27 година. Неколико пута имао сексуални однос са особом истог пола. Хтео бих да питам како то да исповиједим? Како да се ослободим тог страшног гријеха? Плашим се оштре реакције свештеника и да ће ми дати дужу епитимију. Срдачан поздрав
Andrija


Одговор:
Драги брате Бог је човекољубив и нема тог греха, који Бог неће опростити човеку, ако се овај искрено покаје, ако замрзи свој грех, ако донесе коначну одлуку да тај грех неће свесно понављати. Господ Исус Христос је, преко својих апостола, дао епископима и свештеницима власт да опраштају грехе људима, рекавши: “Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу” (Матеј 18, 18) . A другом приликом: “Примите Дух Свети! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су” (Јован 20, 23) . Неисповедањем свога греха или одлагањем за неко друго време, чинимо грешку, као кад би оболели од опаке болести и то крили од лекара, а болест би се све више ширила у нашем организму. Неки се, на жалост као ти, плаше да после исповедања тежег греха, који су починили, изгубе добар углед у друштву (као да ће сав свет сазнати за његов грех, а не да ће то остати неприкосновена тајна између њега и духовника) и да неће никада бити достојни Светог Причешћа или да ће им свештеник дати непримерену епитимију. Колико из твога питања видим, теби је јасан појам епитимије, шта она значи, како и зашто се налаже. Ипак да мало појасним. Епитимија (од грчког “епитимао”, забрањујем, а “епитимион” – казна, одмазда) налаже се грешнику или у виду духовне казне – одлучења од Светог Причешћа на одређени период, или у виду духовног лека – поста, поклона, милостиње и молитве. Треба знати да по православном схватању епитимија нема ни снагу, ни значење задовољења правде Божије, јер је задовољење за грехе принео једном за свагда Сам Господ на крсту. Стога епитимија није безусловно обавезна приликом исповести: она се даје ради духовне користи покајника, као благочестива вежба, која му помаже да се избави од лоше и грешне навике. Због тога духовници треба да буду снисходљиви и опрезни код одређивања епитимија, како не би одбили покајника. Ако се ти плашиш епитимије или зазиреш од ње, немаш поверења у свог надлежног свештеника, који те најбоље познаје и који ти може дати најбољи лек и подршку у твом спотицању, како мислиш да се духовно излечиш од греха у који си упао. Па зар би тада, када грех не би исповедио, кад не би добио разрешење свог свештеника, могао достојан прилазити Светом причешћу? Зар сматраш да Бог не зна твој грех док му га не исповедиш, па можеш у међувремену мирно да се причешћујеш? Тек кад грех, који је стално пред тобом, исповедиш кроз искрено покајање, можеш очекивати опроштај, а самим тим и достојно причешћивање. Када исповеди све за шта себе сматра кривим пред Богом, покајник клекне и сагне главу у ишчекивању праведног суда Божијег. Свештеник му прекрива главу епитрахиљем и чита разрешну молитву: “Господ и Бог наш Исус Христос, благодаћу и милосрђем свога човекољубља, нека ти чедо (име) опрости све грехове твоје и ја недостојни свештеник влашћу, коју ми је Он дао, опраштам ти и разрешавам те од свих грехова твојих (за које си се покајао) у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин”. У Светој тајни покајања (исповести) Господ чисти Хришћане од грехова учињених после Крштења. У овој Тајни верник, који исповеда своје грехе у присуству свештеника, пред Светим Крстом и Јеванђељем стоји пред самим Господом Исусом Христом и невидљиво добија од Њега, а видљиво од свештеника, ослобођење од грехова. Тако ће свештеник и рећи у поуци ономе, који се каје: “Ево, чадо, Христос невидљиво стоји и прима твоју исповест… Ево и икона је Његова пред нама, а ја сам само сведок, да посведочим пред Њим све што ми будеш рекао…” Дакле, драги брате, немаш никаквог разлога да се плашиш или стидиш поћи на исповест. Свештеник је, као што је наведено, само сведок, а грехе опрашта сам Господ Исус Христос, пред којим се кајеш. Учини исповест што пре како би олакшао тежину греха, како би искључио сваку могућност понављања истог и како би ти савест била умирена и растерећена. Милост Божију, искреност покајања и радост олакшања терета на души ти жели и срдачно поздравља о. Душан

Comments are closed.