Питање:
Како доказати постојање Бога? Мени није потребно али не знам како да одговорим!
Н.Н.
Одговор:
Драги безимени, Од давнина је постојала идеја да се постојање Бога рационалистички објасни. С друге стране, сматрало се да је вера урођена и да је бесмислено доказивати оно што је по себи својство човека. Ипак, многи философи (агностичари, скептичари, мистици…) су се бавили овим питањем и настале су читаве групе тзв. доказа, т.ј. философско-теолошких поставки. Међу Протестантима углавном влада мишљење да се може и треба веровати без доказа, јер доказивање постиже супротан ефекат – сумњу. Док, код Католика преовлађује идеја да се постојање Бога може апсолутно доказати, да је оно логички јасно, исто као и математичке истине. Православни верују да се постојање Бога може доказивати али не и апсолутно доказати, јер докази могу бити логички потпуно тачни, али не морају у некоме да изазову веровање. Вера није плод људског сазнања, већ Божије благодати. Докази се деле у две групе {зависно од тога да ли црпе материју из космоса или човека} на антрополошке и космолошке. Космолошки: каузални, контигентни, номолошки, теолошки… У антрополошке спадају: Историјско-религијски, морални, и т.д. Више о овим доказима види у некој од апологетских књига Др Лазара Милина. Материјал је огроман и не може се овде изнети укратко. Само ради примера, навешу један тзв. доказ: Каузални. Он је веома стар. Идеја је да човек примећује промене и увек пита за њихов узрок, знајући да ништа не бива без неког узрока. Тако и свака ствар и биђе на овом свету морају имати свој узрок. Поставља се питање првог узрока, чијим откривањем ми откривамо читави низ узрока и последица. Ако истражујемо питање човека, узрок су моји отац и мајка. Њихов узрок су њихови родитељи, и тако у бесконачност. Али, бесконачности у узроцима не може бити, јер постојање мора да произилази од првог узрока који се не може негирати, а који сам није проузрокован, а то је Бог (Causa sui et omnium) . Као и ланац који виси: свака карика виси на претходној, а цео ланац виси на нечем. Цела ствар се заснива на узроку од кога настају последице. Међутим, атеисти, на пример, бркају узрок и последице, па Бога паушално прогласе последицом и постављају питање: А ко је створио Бога? То се може објаснити и негативним путем: Можемо замислити да некада ништа није постојало и да једном ништа неће постојати. Ако у међувремену хоћемо да објаснимо чињеницу постојања, онда нужно морамо поћи од вечног узрока, иначе би прва ствар која је постојала, била истовремено и постојећа и непостојећа – а то је немогуће. Поздрав, о. Срба
