Како да усмјеравам своје мисли

Питање:
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Занима ме која врста литературе ми је благословена за читање, и док читам Достојевског, како да усмјеравам своје мисли. Проблем је у томе што после сваког читања његових дјела, не осјетим оно што су многи осјетили (многи су се препородили читајући га још први пут) . Свјестан сам тога да свако има свој пут, али бих исто волио да знам како да иначе у читању усмјеравам своје мисли, да срцем осјетим садржај (слична ствар је и у читању молитава) .
Владимир


Одговор:
Воистину Васкрсе! Драги у Христу Владиире, Ако сте већ изграђена “православна личност” са јасним опредељењима у вери, требало би да вам буде свака литература благословена. Чврсто утврђеној православној личности широко знање треба да послужи за сведочење вечних истина, и зато се по богословским школама изучавају све врсте филозофије као и религиозна искуства. Опасност лежи у супротном прилазу ка овом вашем питању. Људи који никада нису прочитали Билију као и хришћанске писце свих векова (Свете Оце) , или који површно или уопште не познају Катихизис (основе вере) , а посебно они који су традиционално наследили веру, на основу онога “ваље се” и “не ваља се”, не би смели да читају сваку литературу. Неначитан православни хришћанин који реши да чита треба прво да почне да образује себе у својој вери, па тек онда да чита и друге ствари; док нерелигиозни образован и начитан човек ако се дотакне изворне хришћанске литературе и историјских чињеница нема шансе да остане равнодушан према вечним истинама које Црква предаје својим чедима. Ако оставимо политичке утицаје и ломљења времена кроз које Црква пролазила и реално сагледамо њено учење и искуство, као и утицај на социјални и културни живот (да се разумемо – православни утицај! ) , открићемо да је он једна позитивна и организована Установа која је вековима водила покољења према јасно установљеном циљу који је откривао смисао живота. Она је успешно (благодатно) потискивала безнађе и све његове нечасне породе од којих данас страда савремени човек.
Достојевски је много добар за читање и упркос љубомори и клеветама за његов “православни панславизам” на уштрб Православља, јер је изузетан православни мислилац. Ако га не разумете требало би прво да прочитате преп. Јустина (Поповића) “Достојевски о Европи и словенству”, а ако читате руски још више препоручујем митрополита Антонија (Храповицког) “Ф.М. Достоевский, какъ проповедникъ возрождения”.
Ваш
оЉубо

Comments are closed.