Питање:
Помаже Бог оче свештениче.
Ево мене грешника од када сунце црну земљу грије већег грешника било није нит ће бит оваквог као што сам ја. Оче шта да радим ово писмо пишем вама из дна душе своје не знам шта ћу и како ћу. Ја мислим да сам дошао у стање психичкога растојања више не зна Боже драги куда и како Господе Исусе Христе. Како да се спасим ја грешник. Оче не знам какве је природе мој проблем до 21 године био сам нормално Христово дијете. Сад сам гори и од сотоне, ја сам грешник да већега нема. Ето и Господ ми је дао тешку болест да се спасим али ја неумијем сам да се научим како да се спасем. Није мени жао што сам болестан, имам сиду, већ не знам како да спасем душу. Молим се Господу Исусу Христу и Мајци Божијој Светој Богородици и свим Светима да ме науче да и ја грешник знам да се молим господу да ме спасе од самога себе. Али оче свештениче не могу да се отмем из рука лукавога, немам снаге да сам превладам све те препреке на путу. Живим и радим у Њемачкој рођен сам у Републици Србској док см бијо код куће постио сам молио сам се Богу, ишао сам у Цркву, откад дођо у Њемачку покварих тијело и душу. Није ми жао за тијело али ми је жао за моју грешну душу како да је спасем прије смрти како да се покајем и како да се спасим. Није лоше пасти у блато али је лоше ако останем у њему да лежим. Од када знам за моју болест, сиду, почех да обилазим наше Цркве и Манастире овдје у Њемачкој. Почео сам да постим и да се причешћујем али ништа ми не помаже кад ме лукави стално враћа на моје старе гријехове одем да се молим а после молитве радим по староме. Почнем да гријешим воли да имам секс са женама и са мушкарцима али више са истополним него са женама. Да Бог опрости све гријехе свештеницима ради мене грешнога. Овдје наши свештеници више воде рачуна како да добију пара или шта ти ја знам шта све. Гдје год одем да се исповедим или да упитам куд и како којим путем да кренем један виче овако други онако, почећу да губим и ово мало вјере што имам у себи кад видим свештеника да пије или један ме пошаље ономе другоме или шта ти ја знам каквих све глупости нема у нашим светињама. Нећу да оговарам никога и нећу никога да осуђујем јер нема већег грешника од мене. Једном ријечју губим наду у вјеру и спасење кад видим понашање појединих свештеника овдје у Цркви и кад погледам драстичне разлике у цијенама у нашим црквама, свака црква наплаћује Библије, Иконе, Свијеће и друге ствари, различито. Боже мој исто да смо на пијаци, а у књигама Светих Отаца читам другачије како би требало да живимо хришћански једноставно. Оче ја се налазим на једном раскршћу, не знам шта да радим ни горе ни доле само једно знам да сам ГРЕШНИК, да већега нема од мене нити је било. Молим вас ако ишта можете да ми кажете или барем да ме упутите код некога просветљенога Оца да ме научи да се спасем док ми није касно, није мени жао да умрем али жао ми је што не знам како да се отарасим ђавола и свих ових порока што ме прате. Немам духовног оца не знам коме да се обратим, ово до сада било је нешто све површински а ја хоћу и тражим да спасем душу само не знам како. Још ме нај више душа боли због Причешћа. Мене причешћују са пластичном кашиком, Боже, Боже мој. Свештеници и сви други који тако раде и причешћују ја мислим да понижавају Свето Причешће, Вино и Хљеб. То је истинита Господња Крв и Тијело, ја сам више него убијеђен да је истина. Свето Причешће је Тајна Господња и ништа светије нема према томе нема никакве болести ни заразе на свијету да може да оскрнави или да за зарази Свето Причешће а моја болест, сида, она се не преноси са пљувачком, то је и научно доказано и зато сам поколебан у мојој вјери, не осјећам се ја дискриминирано што мене причешћују са пластичном кашиком али сам жалостан, тужан и више од тога што се умањује вриједност Свемилостивога Господа Исуса Христа, то ми разара душу и како сада ја да вјерујем кад све то видим умјесто да се учврстим у вјери ја падам све дубље и дубље у гријехе. За Господа нема болести која је неизљечива ни гријеха који се неопрашта али нема никога да мене подигне из блата у које сам пао. Тешко мени мој рођени брате ето сада збогом нека је свемилостиви Господ са вама и нека вам опрости све гријехе ради мене грешнога. Ако хоћете одговорите ми на мој е-маил, ако нећете баците у корпу за смеће. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу Сад, Увијек и у Вијекове Амин
Н.Н
Одговор:
Драги брате, Као што си и сам приметио, упркос опакој болести која те је снашла, твоје физичко стање је ипак лакше од твог душевног стања. Да, за Господа нема неизлечивих болести. Али, како замишљаш да те Он може спасити од тебе самога? Значи ли то да Милостиви Бог треба да укине твоју слободну вољу и присили те да не радиш оно што не би требао и да радиш оно што би требао? Да ли то значи да Он од тебе треба да направи машину, некакав аутомат, који нема свести, воље, слободе, нити личности, веħ је мртва ствар која ради онако како је техничар наштеловао? Зар то не би било равно, не само физичком, веħ и духовном убиству? Физички, сви ми морамо умрети, пре или касније. Али духовно се, преко Божанске љубави и слободног прихватања нашег личног, свакодневног понашања по вољи Божијој, рађамо по смрти за вечни живот. Господ ни у паклу не одузима тај вечни живот, чак и онима, за које је можда боље да се никада нису ни родили. Јер, Бог је по својој суштини љубав, која даје живот а не смрт. Шта урадити и како променити начин живота? То је тешко реħи у неколико реченица. Али, ваљало би: – Најпре, удаљити се и уклонити од свега онога што те наводи на грех. Избегавати људе, разговоре, ситуације, филмове, песме, размишљања, слике, и друго, што те потсеħа и наводи на оно што не приличи човеку. Ако се човек не удаљи од искушења, он личи на некога, ко има запаљење плуħа, а неħе да се склони од невремена на улици, веħ стоји на ветрометини, на киши и олуји, и жали се што му је све горе и горе… – Потом, пронаħи кутак где је заклон од светских бура и олуја, од жестоких искушења и душевних немира. Открити лепоте овога и онога света и живота, онако како их Творац види, а не како их рекламирају и приказују искварени и искривљени умови, умазани блатом земљанога тела и отпадом са светских ђубришта. – Имаш књигу Молитвеник, из које можеш научити како да се молиш Богу. Тамо су молитве јутарње, вечерње и друге, за разне потребе. Читај Житија светих, имаш у њима описан живот и животне борбе светих божијих људи за сваки дан у години. Читај и друге побожне књиге, које су по свом животном искуству писали свети Оци на разне теме. Читање оваквих корисних ствари ħе ти много помоħи у твојој духовној борби. – Пронађи доброг руководиоца у духовном животу, као што спортисти траже доброг тренера, оштеħени доброг адвоката или болесни доброг лекара специјалисту. Упражњавај његове савете и поступај по његовим инструкцијама. Разни тренери ħе ти давати разне савете, али се мораш држати једног у кога имаш поверења. (Погледај и овај одговор на: http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=518
) И када се једном повериш његовом старању, немој више сумњати, нити судити о његовим саветима, упоређивати их са својим размишљањима, закључцима или туђим сугестијама и помислима, јер ħе те све то само смести и покварити напредовање у добру. Послушност духовном оцу је важнија од поста и молитве, кажу Оци. – Запамти, да нико од нас сам нема довољно снаге да се супротстави лукавим замкама непријатеља нашег спасења. Али, када је човек са Богом, онда није сам. А непријатељ се клони оних који су у друштву јакога. А нема јачега од Господа Бога нашега. Од Њега ти здравље и помоħ жели, о. Срба
