Kада се молите, не празнословите као незнабошци

Питање:
Помаже Бог, Молим вас да ми растумачите речи Господа Исуса Христа о молитви. Сваки пут кад читам молитве из молитвеника, јутарње правило и правило пред спавање, долази ми помисао да празнословим, да је то превише молитава, да понављам исте речи више пута, и сл. Вероватно су циљ те помисли лењост и напуштање молитве (ако исправно размишљам) . Свесна сам да Свети Оци кажу да треба да се молимо непрестано, а они су се многим молитвама спасли и написали ова правила. Шта је наших неколико молитава наспрам њихових само Бог зна колико молитава? А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш што вам треба и пре но што заиштете од њега. Да будем јаснија, шта значе речи: не празнословите као незнабошци? Хвала за одговор и што одвајате време за нас. Свако добро од Господа,
Биљана


Одговор:
Драга сестро, “Шта значе речи: не празнословите као незнабошци? ” Најпре, ко су незнабошци или пагани? Хришћани сматрају незнабошцима све оне који не знају за Једног Истинитог Бога. То су углавном разни пагани, атеисти, агностици и остале врсте људи који верују у ништа или у нешто што није у стању да им да спасење и вечни живот у Богу Оцу и Творцу. Свет је данас пун и препун агностика, атеиста и неопаганиста, и није их уопште тешко наћи. Шта више, тешко их је избећи и заобићи. У Грчкој се шири покрет “хеленски неопаганизам”. То је читав један покрет који се званично зове Хеленизмос или Хеленски политеизам, Хеленски реконструисани паганизам, или једноставно само Хеленизам. „У читавој Европи (као и у свету) у последње време све више снаже неопагански покрети, односно оживљавају древне многобожачке религије готово свих европских народа. Најраспрострањенији и најмасовнији такав покрет, са највише грана, сигурно је тзв. „Njicca“ модерна мистериозна религија заснована, као што њени оснивачи тврде, на тзв. Njitch-култу паневропском прехришћанском култу обожавања Велике Богиње Мајке Земље (који не треба мешати са опскурним вештичарењем) . Најраширенији је у В. Британији и Западној Европи. Покрети Асатру и Форн Сед оживљавају паганске религије нордијских народа, поново славе стара божанства попут громовника Тора или Одина. На Исланду је Асатру чак 1970. године призната као легална религија, док је у Норвешкој Форн Сед признат од власти као верска заједница. Ту су затим Келтски реконструистички паганизам и Неодруидизам, па литванска (нео) паганска Ромува и летонска Диевтуриба. У Италији снажи покрет Религио Романа, који настоји да што верније реконструише староримска паганска веровања и праксе. У Русији пак полако заживљава тзв. Родноверие, неопагански покрет, заснован на слављењу словенских божанстава (Перун, Сварог, Световид итд) , древним обредима, предањима, фолклору. А код нас од пре извесног времена постоји удружење Словенски круг, које би се такође могло сматрати неопаганистичким…“ http: //www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php? Id=67 Коме и како се незнабошци – пагани моле? Они се моле лажним и непостојећим боговима, идолима, киповима, појавама, силама… певају химне измишљеним бићима, природним појавама или стварима, боговима ватре, воде, земље, неба, боговима лопова, смрти, цвећа, коцкања, и шта им год још падне на памет. (Погледај овде: http: //www.sacred-texts.com/pag/ppr/) Чак и код нас се могу наручити незнабожачке и паганске молитве. http: //wiccasrb.webs.com/molitve.htm Зар није јасно да они празнослове? Мени се чак, чини да је то благ опис за оно што они раде: празним боговима упућују празне речи… Шта је хришћанска молитва? Кажеш „долази ми помисао да празнословим, да је то превише молитава, да понављам исте речи више пута, и сл.“ Када се неко воли онда се и жели његово или њено присуство, разговор… мислим да то није потребно објашњавати. Знамо да наш Господ жели да смо са Њим. Молитве које читамо су речи Светога Писма и речи светитеља, којимо славимо Бога, изражавамо захвалност и молимо Га да нас не остави него да Он буде са нама. Да ми, неуки у духовним стварима и животу, не би измишљали којешта и празнословили, светитељи су нам оставили ове речи и молитве у наслеђе. Оне нису потребне Богу него нама, јер те и такве молитве, које понављамо сваки дан, много пута и стално, васпитавају наш ум, вољу и осећања. На њима се учимо, као деца која почињу да ходају, придржавајући се за руке родитеља и ходајући радо у правцу куда их родитељи воде. То је наш духовни тренинг и пут. А помисли да је то празнословље, долазе од нашег непријатеља, који би да нас спотакне, омете, покрене и окрене у свом правцу, управо тамо где не желимо да идемо. Од Бога ти свако добро и помоћ жели, o. Срба

Comments are closed.