Питање:
Поштовање! Имам један велики проблем и не могу сам да га решим. Један пријателљ ми је рекао да је хомосексуалац и ја сам му саопштио да не желим више да причам са њим. Он ме сада стално зове на телефон и пише ми мејлове. Јако се бринем да ли сам правилно поступио и да ли сам тиме починио неки грех? Нисам му ништа лоше рекао нити урадио, већ сам културнуо прекинуо дружење. Моје друго питање је, да ли сам поступио хришћански?
Иван
Одговор:
Драги брате Иване, на конкретно твоје питање, да ли си својим актом прекида дружења са пријатељем хомосексуалцем, поступио хришћански, дајем конкретан одговор: ниси поступио као Хришћанин! Без обзира да ли је хомосексуалност грех, природна девијација, урођена склоност, слободно опредељење, или продукт неког другог узрочника, ниси смео пријатеља једноставно, без образложења напустити. И ти тврдиш да је то културно! Не знам која то култура налаже да се пријатељ оставља у невољи. Хришћанска култура свакако не. А твој пријатељ је сигурно у невољи. Ти си се са њим вероватно дружио дуже време и ниси ништа приметио код њега, никакву настраност, све док ти он то није рекао. И њему је, сигурно, било тешко да крије своју невољу, а онда, када је то поверио добром пријатељу, овај је једноставно прекинуо сваку везу. Зар се ниси упитао: зашто је он баш теби поверио тајну коју је дуго чувао? Зар не мислиш да је сматрао да у теби може имати пријатеља, веровао да му ти, можда, можеш помоћи у његовој муци. Сама чињеница да ниси приметио ништа посебно код њега, све док ти он то није поверио, говори можда о томе, да је он хтео да победи, превазиђе и из свога живота истисне ту настраност. У теби, као Хришћанину и човеку, који жели да живи по Божијем закону, он је видео помоћ у савладавању његових неприродних порива. Сигурно није од тебе тражио да му повлађујеш или одобраваш његову настраност, већ да му помогнеш у превлађивању и лечењу неприродности. Зато, драги брате Иване одговори на позив твога пријатеља, помози му да превазиђе невољу у којој се налази и као Хришћанин прихвати га, поучи и посаветуј, да је Бог, стварајући човека, створио мушко и женско, или како то рече један песник, “располутио је човека на две половине, мушко и женско, и дао им задатак да се кроз љубав поново саставе, да би били човек”. У хришћанској породици, која је Црква у малом, лежи могућност опстанка овог света, то је и воља Божија, да човек буде настављач Његовог стварања: “Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом” (1. Мојсијева 1, 28) . Благослов Божији на тебе и твог пријатеља призива, уз молитву и жељу да му помогнеш, о. Душан
