Јаје-чуваркућа / молитава у току вожње

Питање:
Помаже Бог, Похвалио бих сајт, јер на њему могу да се нађу одговори на монога питања, али бих поставио нека за која нисам пронашао одговор а шуо сам различита мишљења. 1. Шта се ради са јајетом-чуваркућом које стоји у кући на одређеном месту, до следећег Васкрса, где се оставља, после годину дана, да ли се износи напоље и оставља поред плодног дрвета или се негде закопа
2. Када се износи бадњак и где се оставља
3. Врло често јутарње молитве изговарам док возим ауто, и прекрстим у себи да ли је то добро.
Дејан


Одговор:
Драги брате, Твоја прва два питања, која се односе на одлагање предмета који су видљиви део побожности, везане за одређене дане и празнике у години, заслужују јединствен одговор. Многи пропратни обичаји при слављењу појединих празника везани су за село и сеоски начин живота. Уосталом, Срби тек у последњих 150 година настањују градове. Данас села драстично нестају и Срби се насељавају у градове, пре свега у Београд, али су из села понели разне обичаје или су им то старији чланови породице са села препоручили. У селима се секао бадњак и палио на огњишту и није било потребе да се негде износи, бадњачка слама се распоређивала на воћке, а када ју је ветар одувао и расуо по воћњаку, послужила је за гнојиво. Јаје-чуваркућа се могло однети у живинарник, где су га коке искљуцале. У градовима је проблем са одлагањем таквих предмета знатно отежан, пошто сав вишак или отпад из станова одлази на градску депонију. Ако имаш неког пријатеља који има пећ на дрва, можеш гранчицу бадњака, прут врбице, духовски венац, па и јаје-чуваркућу однети да их стави у пећ и сагори. Што се тиче јутарњих молитава, које напамет изговараш док возиш ауто и у мислима се прекрстиш, не бих ти препоручио. На молитви човек треба да је прибран, неоптерећен неким спољњим утицајима, а вожња кола је врло озбиљан и одговоран посао. Немогуће је да се истовремено усредсредиш на молитву, да проживљаваш њену сваку реч и да пазиш на безбедност саобраћаја. Може се десити да се занесеш у молитвеном усхићењу и да истовремено угрозиш свој и туђи живот, своју и туђу имовину.
Срећан и души користан ток Свете четрдесетнице жели ти о. Душан

Comments are closed.