Питање:
Помаже Бог оче, благословите. http: //svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/IspovedanjeVereProtivEkumenizma.htm Молим вас, моје питање је следеће: Пошто смо сведоци многих молитвених скупова римокатолика, англиканаца и протестаната са нашим водећим поглаварима Цркве и обрнуто, као и свештеника по њиховом благослову, празновања празника по новом календару од стране наших Клирика рецимо у Бугарској служе литургије по новом календару, па онда тај исти празник служе овде у Србији по старом, а то се јавно износи као обавештење на сајту СПЦ као нешто нормално и још много тога, заправо како се сада према томе треба односити (ми мирјани) , поготово ако по канонима Светих Отаца они треба да буду опоменути, па ако не прихвате треба да буду одлучени или свргнути, наиме, да ли су они и даље Епископи или Свештеници ако их Сабор СПЦ није скинуо, а сам сабор их не изобличава иако су неке јереси осуђене од ранијих Сабора, већ се према њима односи као да ништа није било и као да тако треба? По томе по неком мом закључку, ми смо сви молитвено и даље повезани и може бити да смо сви као скупина у јереси.Мени, па и многим мирјанима сада ово у многоме није јасно, са обѕиром када се рецимо сада прочита само текст са овог горе линка којег сам вам на почетку изложио. Опростите оче и помјаните и искрено очекујем ваш одговор. Амин.
Драгољуб
Одговор:
Драги брате, У вези текста “Исповедања вере” (http: //svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/IspovedanjeVereProtivEkumenizma.htm) питаш „да ли су они и даље Епископи или Свештеници ако их Сабор СПЦ није скинуо? “ молим те погледај одговор цариградском Патријарху који je у вези тога објављен (http: //svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/OdgovorVartolomeju.htm) Тамо се каже: Нигде у самом тексту “Исповедања” се не каже: “сви они који комуницирају са неправославнима” су криви, већ се ово односи на оне који у пракси и речју проповедају “свејерес” екуменизма (како ју је називао о. Јустин Поповић) ! Нигде у “Исповедању” не пише да чак и екуменисти “аутоматски сами себе изопштавају из Цркве”… Неки су се побунили зато што ће их – како тврде – “Исповедање вере против екуменизма” изопштити из Цркве! Међутим, треба да обратимо пажњу на следеће: 1. Нико не треба да брине, или да је узнемирен, зато што нико не може да буде изопштен из Цркве због потписа! Небитно је колико је потписа мирјана, свештенства и архијереја прикупљено! 2. Али, такође, нико не треба да буде уверен да ће својим потписом моћи да изопшти из Цркве друге и на тај начин оконча њихов протест! Било какво гушење туђег мишљења не може бити прихватљиво – не у Цркви и не у нашем друштву! 3. Свако од нас треба да остане опрезан зато што постоји суштински ризик “самоизопштења” из Цркве – не “аутоматски” (! ) већ “у суштини”, на основу личног става и онога што се говори. Званичан поступак “изопштења из Цркве” може бити одложен или се можда неће ни догодити у овом животу… али шта је са другим животом? Не треба заборавити случај светог Максима Исповедника: прост монах који се борио за веру и традицију наше Цркве, против практично целе Пентархије (Патријараха Рима, Константинопоља, Александрије и Антиохије) – “званичне Цркве” – која се потчинила јереси! Он никога није “изопштио из Цркве”, управо супротно: њега су тада моћни патријарси “изопштили из Цркве” и умро је у избеглиштву! Поздравља те, О. Срба
