ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

 

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
Свети Сава
 
Српска црква која се већ национално била обележила са словенском службом и словенском књижевношћу, прошла би, после оваквог Стевановог решења, као што је прошла и Хрватска црква за владе краља Томислава, и као што је прошла црква у Зети за владе Михајла и Бодина, да се код Срба није нашао човек који је ауторитетом својом покварио већ свршену ствар, тј. прелаз у римокатолицизам. То је био Свети Сава.
Свети Сава је најмлађи син Немањин (Стеван, Вукан и Растко). Рођен око 1175. васпитао се на двору Немањином и кад му је било око 17 година искористи прилику, кад су калуђери манастира Светог Пантелејмона из Свете Горе били код његовог оца ради милостиње, те са њиме побегне у Свету Гору, где се и замонаши. То је могло бити с јесени 1193. и по том прешао у Ватопед који се онда славио својим ученим калуђерима и великом библиотеком. Свети Сава живео је као строги испосник да му се сви дивили, а читао је и радио на свом умном усавршавању као најмарљивији ученик. Глас о њему распростро се беше по свој Светој Гори и сви долажаху да га виде и да му се диве.
Ускоро његов отац Немања одступи од престола 25. марта 1196. и закалуђери се, по свој прилици у граду Расу у цркви Светих апостола Петра и Павла. Потом оде у Студеницу. Сава се необично обрадовао поступку свога оца и позове га да дође у Свету Гору. Симеун (Немања) прими позив Савин и дође у Ватопед. Сава му том приликом предложи да обиђу целу Свету Гору и све манастире у њој. Симеун пристане и обишавши све, Сава му рече “Оче, сви народи имају у Светој Гори бар по један свој манастир само Срби немају”. Како на имању манастира Ватопеда бејаху рушевине старог манастира Хиландара, то они брзо решише да откупе то земљиште и ту подигоше српски манастир Хиландар. Ту Сава сакупи Србе калуђере растурене по грчким манастирима, написа типик за Хиландар, купи и земљиште у Кареји, тамо сазида конак и црквицу, и за њу написа такође типик (карејски), и кад све то би готово умре Симеон 13. фебруара 1109. године.
Ускоро затим дешава се четврти крсташки рат (1202-1204). Крсташи заузимају Цариград и оснивају латинско царство (1204). Затим полазе на запад да шире царство и пљачкају, где шта нађу. Кад су дошли до Хиландара, Сава напушта Хиландар носећи собом тело свога оца и упућује се у Србију. Знајући да су му браћа Стеван и Вукан у завади он покушава да их мири и у томе успева. Над мртвим телом свога оца браћа се измирише 1207. у Хвосну на граници Стеванове и Вуканове државе (Зете). Вукан ускоро после тога умре, а Сава оде у Студеницу и ту остаде као архимандрит манастира Студенице којом је приликом написао Типик студенички. За време свога бављења у Рашкој он је често помагао Стевану у управи државом. Историци су записали да је ишао у логор код Стреза, када је овај био пошао са војском против Стевана. Он му је помогао 1215. да спасе земљу, кад су против њега били пошли угарски краљ Андрија и латински цар Јерис.
Но ускоро међу њима наста препирка (поречје). Као што смо напред казали, Стеван је хтео из политичких разлога да потчини Српску цркву под папску власт. Сава се томе опирао, али видећи да нема успеха остави Србију и врати се у Свету Гору (1217). Не потраја дуго папски легати отпочеше рад у Српској цркви, почеше уводити латинску службу и друге латинске обичаје; свештенство је било веома незадовољно. Стеван видећи опште незадовољство код свештенства и народа позове Саву да се врати у Србију.

One Comment

  1. Стеван Драшковић

    Добар дан,
    Може ли се ово књига купити и где ?
    Поздрав
    Стеван Драшковић