ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ

ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
 

 
ПРВИ ПЕРИОД: ОД ПОЧЕТКА ПРИМАЊА ХРИШЋАНСТВА ДО СВЕТОГ САВЕ
 
Досељавање Словена на Балканско полуострво
 
Балканско полуострво налазећи се на раскрсници између Европе и Азије, још од најстаријих времена било је поприште борбе најразличитијих народа. Није задатак историје цркве да расправља то питање, али за разумевање самих догађаја који су се и доцније одигравали на њему, бићемо слободни да учинимо кратак преглед разних најезда.
Обично се узима да су првобитни становници Балканског полуострва били на истоку Трачани, на западу Илири а на јуту Пелазги. Отприлике око 1200. године дођоше на Балкан Грци, потискаше Пелазге, заузеше њихове земље и претопише их у себе.
На три века пре Христа дођоше на Балкан Гали, основаше земљу на доњем Дунаву – државу са столицом у Галцу, како се мисли. Гали су оставили за собом доста трагова очуваних до данас, то су Галичник, Галичица, Галско итд. Из Европе део Гала оде у Малу Азију, њима је апостол Павле написао посланицу Галићанима.
У III веку пре Христа почели су прелазити на Балкан са западне стране и Римљани. У II веку пре Христа они су већ били овладали њиме и прешли у Азију. Римска управа била је цивилизаторска, она је уредила земљу и осигурала је од напада разних дивљих племена. Но у III веку по Христу римска држава беше почела да слаби и то се познаде одмах, јер са севера наиђоше Готи који пређоше Дунав и почеше пљачкати. За Готима дођоше Гепиди, народ такође германског порекла.
У IV веку по Христу наилазе Хуни који дођоше из Азије преко светских вратница (између Урала и Каспијског језера), потиснуше римске предстраже, упадоше на Балканско полуострво и опљачкаше га. Хуни су у Панонији основали државу под Атилом.
Крајем V века наилазе Авари или Обри који су долазили до Цариграда. Они разрушише државу Хуна и на место њено основаше своју, коју је разрушио Карло Велики. Грчки историци записали су да су са Аварима били и Словени.
У VI и VII столећу наилазе у великим масама Словени. Како су они наишли после Хуна и Авара то су све земље биле опљачкане и опустошене да се више није имало шта пљачкати, а како су Словени били добри земљорадници то заузеше све плодне земље и ту стално остадоше.
Словени су долазили до Олимпа, пребацили се и преко Олимпа до Коринтског залива, долазили су и на Пелопонез и преговарали са Арапима да заједнички нападају поједине градове пелопонеске.
Но како Словени не беху моћни да створе једну државу која би их бранила од дивљих племена која непрестано долажаху са севера, то су дивља племена продужила и даље да долазе те доцније имамо Кумане, Печењеге, Татаре итд.
Ми све ово напомињемо због тога што су сви ти народи делимично остајали на Балкану, али ниједан од њих није успео да се очува. Изузетак чине Словени. Захваљујући своме главном занимању земљорадњи и сточарству, они су били трпљени од византијских царева, те испунише готово цело полуострво.
Срби су дошли на Балканско полуострво заједно са осталим Словенима. По неким доста непоузданим подацима, они су на Карпатима становали заједно са Хрватима и имали своје државе Бела Србија и Бела Хрватска. Кад су дошли на Балкан силазили су до Олимпа, где су на реци Бистрици испод Олимпа сазидали град Србицу (Серфиџе, грчки Сервија), па им се ту, како вели Константин Порфиргенит, није допало те су молили цара Ираклија да им дозволи да се врате на север у земље око Саве и Дунава.
Словени су до прве половине VII века били населили цело Балканско полуострво до Егејског мора и Коринтског залива на југу, и Јадранског мора на западу. Не знају се тачно места и границе где су се населили Срби. Али поуздано се може рећи да су они населили више западни део полуострва, но било их је око Солуна па чак и око реке Струме. За владе цара Константина III (641-688) крајеви између Струме и Вардара беху се побунили те их он с војском нападе, савлада их и пресели у Малу Азију. Од насеља које су основали ови изгнаници помиње се град Гордосервон (град Срба), што доказује да је Срба било и у тим крајевима, и то у тако великом броју да се од исељеника могао у Малој Азији основати град.