ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ
Хришћанство код Срба
Као што смо казали напред за владе византијског цара Василија Македонца покрстио се рашки жупан Мутимир око 879. године. Њему је цар послао владику и многе свештенике. Епископ је становао у граду Расу а катедрала му је била црква Светог Петра и Павла. Рашки епископ био је потчињен драчком митрополиту. За живота цара Василија Мутимир је био под политичким утицајем Византије, те је то хришћанство било несумњиво грчко са грчком службом и грчким језиком. Но после смрти цара Василија и Мутимира политичке се прилике мењају. Византија слаби и Срби полагано потпадају под власт Бугара за владе цара Симеуна (893-927), тако да после Захарија Прибисављевића Симеун на место домаћих жупана поставља Бугаре.
Цар Симеун је у својој држави заводио словенски језик те вероватно да је у X веку и у Рашкој словенска служба потисла грчку.
После смрти Симеуна рашки жупан био је Часлав, (931-960). Византија је онда мировала, а на бугарском престолу био је цар Петар (927-969) за чије се време највише ширила словенска књига, те можемо претпоставити да је у Чаславовој држави цветала такође словенска књижевност.
Цар Јован Цимискије (971-972) срушио је и Бугарску и Србију те их обе потчинио под своју власт. Но његова владавина није дуго трајала, свега четири године, 972-976. Кад он умре, око престола настадоше раздори, те се не може претпоставити да је била нека велика промена у црквеном погледу код Срба.[1]
Као што је познато, после смрти Цимискија беше се подигла Зета на челу са кнезом Владимиром. Сем тога у Македонији успе устанак синова преспанскога кнеза Николе под царем Самуилом (976-1014). Самуило је основао велику државу која се простирала на северу до Саве и Дунава, на југу до Коринтског залива, на истоку до Родопа. Да би се могао венчати царском круном, он у Охриду прогласи патријаршију и под Охридску патријаршију потчини све цркве у својој царевини, у том броју и Рашку епископију. Од тога времена Рашка епископија престаје бити потчињена Драчкој.
Но кад је пропала Самуилова држава (1018) није пропала и Охридска патријаршија; цар Василије II (976-1025) признао је аутокефалност, само је деградирао на степен архиепископије, те се она све до свог укидања у историји и назива Охридска архиепископија. Под њу је потпала и Рашка епископија.
Ми немамо података о томе ко су били апостоли хришћанства код нас Срба који су били испосници што су преобратили прост народ у хришћанство, али имамо предања на основу којих су познији српски владаоци подизали велике и славне задужбине на местима где би се подвижници испаштали. То нам даје право да закључимо да је покрштавање маса ишло истим путем на северу као и у јужној Србији. Могло би се као вероватно узети и мишљење да кад су ученици Методијеви били протерани из Моравске да су многи пребегли кнезу Мутимиру и настанили се у српским земљама.
Што се тиче питања на ком је језику вршена служба за време Самуила несумњиво је да је то морало бити само на словенском језику.
НАПОМЕНА:
- Бугарска је патријаршија том приликом уништена и бугарска је црква потпала под Цариградску патријаршију све до XIII века, када је под Асаном II била обновљена Друга патријаршија 1235. са седиштем у Трнову.
Добар дан,
Може ли се ово књига купити и где ?
Поздрав
Стеван Драшковић