Питање:
Помаже Бог, оче. Следећа ствар ми се дешава често: на исповести пре или
током св. Литургије, када се припремим за причешће, исповедим све грехе којих сам се могао сетити од прошле исповести, потом станем на молитву и праћење Литургије, одједном ми изрони неки стари неисповеђени грех. То ме обавезно одвлачи од молитве и баца ме у дилему да ли да опет станем у ред за исповест или да сматрам да је и то обухваћено исповешћу или да одустанем
од причешћа као недовољно припремљен. Како-кад сам различито поступао.
Молим Вас за савет како да се понашам у наведеној ситуацији. Срдачан поздрав,
Александар
Одговор:
Драги брате, најискреније ти препоручујем да се за свету Тајну покајања и исповести раније припремиш и приступиш, а не у току св. Литургије – што иначе и није правилно. Неколико дана раније добро размисли и потруди се да се присетиш свега што би било потребно да исповедиш, те онда приступи св. Тајни. Уколико се
накнадно присетиш још нечег заборављеног, увек ћеш имати времена када да се исповедиш. Потруди се да предупредиш смућења у помислима, тада ће ти бити лакше да се бориш с њима када дођу.
јеромонах Евтимије
