Питање:
Драги Оци, Каже се да после искреног покајања и исповедања свештенику, греси опроштени. Како онда да после смрти, постоји небесни тас где се мере добра дела насупрот лошим упокојене особе? Зар лоша дела и греси нису опроштени и избрисани покајањем и исповешћу? Са Богом,
Данило
Одговор:
Драги Данило, Бог је праведан али и милостив. А ми грешимо много пута и сваки дан, делима, речима и мислима; и наших грехова је више него песка морског. Да ли смо се исповедили за сваки од њих? Ако се човек искрено из дубине срца и душе каје, Бог му опрашта. А човек потом, не треба да чини тај грех поново. А колико пута се нама дешава да се покајемо, па да поново учинимо исти грех? Шта онда радити? Кајати се све док тај грех не искоренимо из свога срца и душе. Грехе, за које смо се покајали, и које више нисмо чинили, Господ може избрисати. И ако би се човек искрено покајао за сваки грех више га не чинећи, он не би одговарао ни за један од њих, нити би се било шта “мерило” на “небесном тасу”, јер неби било никаквог греха. Али, који човек може бити сигуран да нема ни једног јединог греха и да се искрено покајао за сваки грех који је у животу учинио? А греси су као отров, где и сасвим мало отрова може да нашкоди човеку. Али је Господ милостив и не жели смрт грешнику него да се покаје и да буде жив.
Поздравља те, о. Срба
