Исповест

Питање:
Помаже Бог! Да ли је за наше духовно и душевно здравље неопходно да се исповедамо код свог парохијског свештеника, или можемо отићи и код неког другог из друге парохије, јер нам то више одговара? Да ли виђање или кућно пријатељство са нашим исповедником може да наруши ту свету тајну? Хвала унапред
JOVANA


Одговор:
Драга сестро, већ више пута је овде писано о духовнику, односно о надлежном свештенику као духовнику својих парохијана. Дужност једног парохијског свештеника није само да врши обреде и Свете тајне, да крштава, венчава, опева, свети водице и реже славске колаче, да врши богослужења и Свету Литургију, већ да води бригу о сваком свом парохијанину. Њега парохијани зову “оче”, јер он то јесте. Он је духовни отац и пастир свога духовног стада. Парохије обично обухватају неколико стотина породица, или 1000 до 2000 верника. Његова дужност је да бар два пута годишње посети сваку породицу, да се упозна са члановима породице, са сагледа све њихове духовне, па и материјалне потребе. И свештеник, слично кућном лекару опште праксе, води своје врсте картотеку свих својих парохијана, како би знао како, кад и шта је, у духовном плану, коме потребно. И као што кућни лекар углавном зна своје пацијенте и зна какву терапију им треба преписати, или када их треба упутити лекару специјалисти, па и у болницу, тако и парохијски свештеник најбоље зна духовне потребе својих парохијана и најбоље им може дати савете, како при неформалном разговору, тако и при Светој Тајни Исповести. Нема никаквог разлога да парохијан зазире од свог пароха у погледу исповести. Исповест је Света Тајна, не само зато што ту опрашта грехе Бог, а свештеник је само сведок пред Богом, већ и зато што свештеник ниуком случају, па чак ни под смртном претњом, не сме изнети оно што је чуо на исповести. Ако би се тако нешто догодило, тај свештеник би био одмах свргнут и против њега би се повео црквено-судски поступак, који се може завршити и рашчињењем, губитком свештеничког чина. Зато, нема никаквог разлога да идеш на исповест код свештеника друге парохије, који не познаје ни тебе ни твоју породицу, а како би лекари рекли “нема твој здравствени картон”. Свештеник је душебрижник у једној парохији и нема никакве сметње да се са њим парохијани виђају на улици, у парку, продавницама, па чак и у пријатељским посетама у својим кућама. Јер, свештеник ће и тада, мада наизглед приватно, ипак сведочити веру и разговор увек наводити на духовна питања. По оном дивном стиху познатог песника, да свештеник, “што но каже ином, то и својим потврђује чином”, свештеник је увек на дужности, увек је духовник, као што је лекар увек лекар (не само у радно време своје ординације) и полицајац је увек полицајац, иако није стално у униформи. Поштуј, драга сестро, свог надлежног свештеника, имај у њега неограничено поверење, јер је он одговоран за све своје парохијане. Бог ће из његових руку тражити душе његових парохијана. Благословен улазак у Свету четрдесетницу желе ти и срдачо поздравља о. Душан

One Comment

  1. Pomaze Bog oce, imala bih jedno pitanje..da li moj parohijski svestenik mora biti i moj duhovnik? Nekako ne osecam tu povezanost kad pricam sa njim..Volela bih da popricam sa nekim ko ce me mozda sam pitati imam li nekih problema. Uvek se samo javi i pita kako smo ali nista dalje..Da li gresim ako pomislim da bi on trebao ipak da porazgovara malo vise samnom.. mislim da nekako dodjemo do tog razgovora kojim bi mozda ja olaksala svoju dusu..Dok sam odlazila u manastir Mesic imala sam sa monahinjama uvek razgovore, ti razgovori su mi uvek doprineli da se osecam bolje i da jos vise jacam svoju veru. Hvala vam na odgovoru oce.Zbogom i Bog neka prosti grehe nama gresnima.