NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Ispoljavanje sebe kao pravoslavnog hrišćanina

Ispoljavanje sebe kao pravoslavnog hrišćanina

Pitanje:
Pomaže Bog oci i bratijo. Muči me pitanje oko ispoljavanja sebe kao pravoslavnog hrišćanina u javnosti na neki način. Konkretnije, ako čitamo starija književna djela primjetićemo da je bilo grijehota da se ne prekrstimo kada prolazimo pored hrama, bilo u gradu, bilo na selu, sada je situacija obrnuta i to bi se smatralo za bolest ili u najmanju ruku čudno ponašanje. Šta činiti sada. Mislim pitanje sam postavio u smislu jeste da ne treba privlačiti pažnju drugih niti ih i tako tjerati možda na grijeh podsmijavanja ili nešto slično, ali šta je sa sledećim rečenicama: * „Jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin će se čovečji postideti njega kad dođe u slavi Oca svog s anđelima svetima.“ (Sveto jevanđelje po Marku, glava 8.38) * „Jer ko se postidi mene i mojih reči, njega će se Sin čovečiji postideti kad dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela.“ (Sveto jevanđelje po Luki, glava 9.26) * „Ne postidi se, dakle, svedočanstva Gospoda našeg Isusa Hrista, ni mene sužnja Njegovog; nego postradaj s jevanđeljem Hristovim po sili Boga, “ (Timotiju poslanica druga, glava 1.8) Isto tako ako ja idem u hram, i kada me neko pita gdje idem, ja mu odgovorim na neko lijepo mijesto, tj. ne odgovaram mu odmah ako ne insistira. Međutim, ako insistira ja mu kažem da idem u hram na službu, no šta ako kada mu ja kažem da idem na neko lijepo mijesto on odmah uskoči sa „aha, ideš kod nekih žena“ i otprilike tako nešto krene da navaljuje, pogotovo ako je to u društvu što je i dodatni problem. Onda kako da sa ocem razgovaram po svom odlasku u manastir na poklonjenje i do duhovnog oca koga npr. nisam dugo posjetio (manastir je u blizini pa mogu da odem do njega) . Jednom kada sam otišao do manastira pošto se dugo nisam ispovijedio, morao sam znači, osjećao sam da moram, kada sam se vratio ja sam pao u postelju. Najvjerovatnije sam dobio neko trovanje od dinje koliko sam ja shvatio, no otac me je prekoravao što sam išao, pa da više neću tamo ići jer mi se to desilo jer sam kao nešto jeo tamo ili pio (a popio samo malo vode sa izvora, i jednu čašu opet vode kod kafane pri autobuskoj stanici) , i on to nikako neće da shvati. Uopšte kako sa njim da razgovaram, pošto je promjenljiv, jer mi je npr. skoro predlagao da idem na Frušku goru, u po ispitne frke i još ja sam iz druge države nekih 400-500 km udanjen, a on je osjetljiv po tom pitanju nauke i škole tako da mi je to nerazumljivo.
Dimitrije


Odgovor:
Bog pomogao dragi brate u Hristu.
Pravoslavlje nije nametanje kao ni teorijsko poznanje vere. Pravoslavlje je život u Hristu i sa Hristom. Prolazeći pokraj Hrama ili manastira zašto se neprekrstiti? Čovek i ako se neoseni znakom krsta može to učiniti i pogledom očiju u znaku Časnoga Krsta. Zašto se stideti odlaska u Hram Božiji? Zar ćemo se hvaliti odlascima na mesta bluda, poroka i svake sramote? Prosudite i sami čime bi se mogao bezbožnik hvaliti? Radujte se dragi brate rođenju Bogomladenca, kao i Vašem duhovnom rađanju spoznjanja čiste vere i Hristovog trpljenja. Neka Vas ne žaloste prolazne stvari, nego se radujte uzrastanju u veri Hristovoj. Želim Vam od Bogomladenca Hrista svako dobro.
o.Milan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *