Испољавање себе као православног хришћанина

Питање:
Помаже Бог оци и братијо. Мучи ме питање око испољавања себе као православног хришћанина у јавности на неки начин. Конкретније, ако читамо старија књижевна дјела примјетићемо да је било гријехота да се не прекрстимо када пролазимо поред храма, било у граду, било на селу, сада је ситуација обрнута и то би се сматрало за болест или у најмању руку чудно понашање. Шта чинити сада. Мислим питање сам поставио у смислу јесте да не треба привлачити пажњу других нити их и тако тјерати можда на гријех подсмијавања или нешто слично, али шта је са следећим реченицама: * „Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.“ (Свето јеванђеље по Марку, глава 8.38) * „Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.“ (Свето јеванђеље по Луки, глава 9.26) * „Не постиди се, дакле, сведочанства Господа нашег Исуса Христа, ни мене сужња Његовог; него пострадај с јеванђељем Христовим по сили Бога, “ (Тимотију посланица друга, глава 1.8) Исто тако ако ја идем у храм, и када ме неко пита гдје идем, ја му одговорим на неко лијепо мијесто, тј. не одговарам му одмах ако не инсистира. Међутим, ако инсистира ја му кажем да идем у храм на службу, но шта ако када му ја кажем да идем на неко лијепо мијесто он одмах ускочи са „аха, идеш код неких жена“ и отприлике тако нешто крене да наваљује, поготово ако је то у друштву што је и додатни проблем. Онда како да са оцем разговарам по свом одласку у манастир на поклоњење и до духовног оца кога нпр. нисам дуго посјетио (манастир је у близини па могу да одем до њега) . Једном када сам отишао до манастира пошто се дуго нисам исповиједио, морао сам значи, осјећао сам да морам, када сам се вратио ја сам пао у постељу. Највјероватније сам добио неко тровање од диње колико сам ја схватио, но отац ме је прекоравао што сам ишао, па да више нећу тамо ићи јер ми се то десило јер сам као нешто јео тамо или пио (а попио само мало воде са извора, и једну чашу опет воде код кафане при аутобуској станици) , и он то никако неће да схвати. Уопште како са њим да разговарам, пошто је промјенљив, јер ми је нпр. скоро предлагао да идем на Фрушку гору, у по испитне фрке и још ја сам из друге државе неких 400-500 км удањен, а он је осјетљив по том питању науке и школе тако да ми је то неразумљиво.
Димитрије


Одговор:
Бог помогао драги брате у Христу.
Православље није наметање као ни теоријско познање вере. Православље је живот у Христу и са Христом. Пролазећи покрај Храма или манастира зашто се непрекрстити? Човек и ако се неосени знаком крста може то учинити и погледом очију у знаку Часнога Крста. Зашто се стидети одласка у Храм Божији? Зар ћемо се хвалити одласцима на места блуда, порока и сваке срамоте? Просудите и сами чиме би се могао безбожник хвалити? Радујте се драги брате рођењу Богомладенца, као и Вашем духовном рађању спозњања чисте вере и Христовог трпљења. Нека Вас не жалосте пролазне ствари, него се радујте узрастању у вери Христовој. Желим Вам од Богомладенца Христа свако добро.
о.Милан

Comments are closed.