NASLOVNA » Vera i Pravoslavlje, PITANJE PASTIRU » Iskustvo u parohiji

Iskustvo u parohiji

Pitanje:
Živim i radim u Kanadi, nažalost sveštenik treća će godina ne ulazi u moju kuću. Ukratko, pre tri godine provedoh mesec dana u bolnici od toga tri puta završih u šok sobi no hvala BOGU preživeh sve to. Međutim duša boli, viđah za to vreme dosta sveštenika drugih veroispovesti i sekti a niko iz moje parohije. Oprostih i to nekako, posle nekih mesec dana zovu me iz CSO K…… Ontario ljubazno se pretstave (a i znamo se) da su rešili da kupe kuću pored Hrama i da ja kao parohijan tereba da dam 875 dolara. Toliki novac nemam, žena sama radi, preživljavam i ipak sa suprugom donosimo odluku da uplatimo 150 dolara članarine u vidu pomoci. Normalno uz prijavu i potpise dva člana. Tada nastaju problemi, ukratko niko se ne javlja i ne poziva (predsednik, pop, niko) .Pa i pop prestade da zove za svetu vodicu, prošle godine SLAVA PROĐE BEZ POPA a i ova će. Pa bilo kojoj sekti da sam se obratio znate šta bi se desilo, a ovo boli krštene hrišćane. Da li je potrebno ovo sve i kako da se prevaziđe. Nisam od onih koji tera mak na konac međutim ptreban je prvi korak ali kako i šta reći. Kako sačuvati decu ovde od ove asimilacije ako ja prolazim kroz sve ovo. Nikom se zamerio nisam, čak sam učestovao u dosta projekata naše zajednice.
Miroslav


Odgovor:
Poštovani Miroslave, žao mi je za ovo vaše iskustvo koje ste doživeli u svojoj parohiji. Dobijam utisak da vaša poruka traži da potvrdim krivca na kojeg vi ukazujete a ja ovde nisam sudija. Smem mirne savesti da kažem da na osnovu ovog pitanja vi niste krivi i da pored sve kompleksnosti vaš odnos prema ovom problemu je prilično zdrav. Ako krivite sveštenika zato što vas nije posećivao za vreme vaše bolesti vi imate pravo. Pitanje je da nije ovog nastalog problema da li bi vi to učinili ili bi jednostavno oćutali? Pitanje odnosa Crkveno-školske opštine prema vama u vezi planiranog projekta, ne možemo da vežemo za vašeg paroha, jer je poznato da u Dijaspori ovakve krupne stvari ne rešava seštenik nego crkveni odbor. On često radi ono što mu se kaže da treba, ili uslovljava da mora. Ovde se potkrada vaša ljutnja prema svemu što je u vašoj parohiji, a ne izdvojeno prema svešteniku, što može da bude jedna vrsta osude, a to kažem na neki način ovde datoj postavci da ste vi merilo pravilnog u odnosu na parohijsko telo koje sadrži više ljudi. Ta direkta potražnja novca u Crkvi jeste opasna stvar. A kod nas pod uticajem nekih krajeva postoji i licitacija koja se vrši čak i za vreme Liturgije, i umesto tumačenja Reči Gospodnje, mi čujemo često čitanje spiska ko je više dao para, uprokos onom evangelskom iskustvu da su one dve udovičine lepte bile veća žrtva nego «hiljade kanadskih dolara», onih koji dadoše više od vas. Naravno, vi bolje od mene znate da li se možete poistovetiti sa tim istorijskim evahđelskim slučajem? ! Ako niste imali više da pružite uopšte nema sumnje da ste učinili sveto delo dobročistva kada ste dali vašoj parohiji i tu pomenutu sumu novca. Ako smatrate da sveštenik nije došao na vašu slavu samo zbog toga što pomenuta suma nije poslata crkvenoj blagajni vi imate legalne načine da se zaštitite od takvog ličnog i neodgovornog ponašanja. Ako ste zvali sveštenia za bilo koju molitvenu ili pastirsku uslugu a on nije došao da je ispuni, vi ste sa punim pravom trebali da se žalite namesniku, ili direktno pismenim obraćanjem nadležnom arhijereju (zato što je u Dijaspori namesništvo više formalnost) . Vaš duhovni otac ili sveštenik (a ne «pop») nije obavezan da vas stalno zivka, osim kada želi da se najavi da će da vas poseti. Takava utisak se stvorio kod nas u Dijspori direktno pod uticajem protestanata, jer se crkvenost preživljava spoljašnje ili «organizacijski» a ne sakramentalno. Kod nas sve zavisi od crkvenosti, od tainstvenog! Ako ste, recimo po kanonima, propustili dve nedelje da dođete u crkvu dužnost vašeg sveštenika je da zna i zašto, jer to postaje vaša prepreka za opštenje. Ako ste bolesni to je način da sazna, mada pravilnije je da se pozvoni svome pastiru i zamole svete molitve, ili da dođe i pričesti vas i ostalo. Dakle, samo u takvom slučaju on vas zove da vidi da li ste nečim važnijim sprečeni, ili bolešću, i da ponudi svoju pomoć. I kada neko u svojoj necrkvneosti koja se izražava u nemarnom odnosu prema lokalnoj svetoj Zajednici – kada ljudi prosto neregularno dolaze na bogosluženja (nekoliko puta godišnje) , padaju u derznovenje i osućuju svog sveštenika da je nemaran prema njima, onda je jasno da nije sveštenik problem nego oni sami.
Da sam na vašem mestu ja bih otišao kod sveštenika i otvoreno pitao: oče u čemu je problem? Zašto me ne posećujete? Ubeđen sam da bi se razgovor poveo u dobrom smeru i na kraju rešio vaš problem koji može da bude najjednostavniji nesporazum. A ako uvređeno đutite i u vašem srcu loša osećanja prema njemu držite, i uopšte ne tražite načine da ih se oslobodite, onda se problem samo produbljuje i sami svojom đutnjom pothranjujete da se on još više učvrsti. Inicijativa uvek mora da bude srazmerna tom odnosu sveštenika sa jedne i mnogo parohijana sa druge strane, gde je normalno da se individualan razgovor vodi tako što parohijanin zvoni svom svešteniku i ukazuje na mogući problem.
Nadam se da sam sa ovih nekoliko reči bio od pomoći
U Hristu vaš
oLjubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *