Iskušenja

Pitanje:
Pomaže Bog, Evo pišem vam po drugi put. Molim vas da mi pomognete, jer nemam svog duhovnika. Pola godine i više sam se zatvorila u kuću. Ako negdje izađem to je ispred kuće. Čak ni u crkvu ne idem. Pre je sve bilo dobro, bila sam na dobrom duhovnom putu, ali sve se okrenulo, počela sam dosta da griješim. Imam iskušenja, najviše me muče ružne i grešne pomisli i stomakougađanje. Kad se jedno iskušenje malo stiša, dođe drugo. Student sam završne godine medicine i treba da idem sada u septembru na fakultet, ali nemam volje nizašta. Strah me je da sve ne upropastim, molim se Bogu da sve bude u redu. Molim vas dajte mi neki savjet. Hvala Vam.
verica


Odgovor:
Draga Verice, Bežanje od sebe i to zatvaranje je početak depresije – u duhovnom rečniku uninije, a to je kad smatramo da u nečemu nismo uspeli pa dignemo ruke od svega. To je strašna i zlokobna stvar i njoj treba odmah objaviti borbu. Vi bi odmah i bez odlaganja trebali da što češće idete na službu Božiju i u srcu svom da proživljavate svetu zajednicu Crkve – braću i sestre, koji su oko vas. Time bi odbacivali želju, koju vam naš opšti neprijatelj uliva u misli da budete sami, povučeni i sakriveni od ljudi i sve ostalo u čemu se depresija ostvaruje. Grešne misli treba ignorisati. Ako nailaze vi samo recite: „Gospode, nije to od mene, Ti to znaš i oprosti mi“. Zatim se prekrstite. I tako opet i opet. Kada takve misli nailaze dobro je početi i sa tzv. Isusovom molitvom. A ona glasi: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnu“. I tako ponavljajući sigurno ćete potisnuti te loše misli, koje su ništa drugo do napadi satanskih sila. Čak i naša grešnost nije katastrofa, jer svi gresi, koji ne zatamnjuju Boga u našem bliženjem, se često nama u našoj slabosti dopuštaju radi našeg smirenja. Ko je otišao opravdan – onaj grešnik mitar ili naučeni i u svojoj pravednosti nabusani farisej? Sveti Petar Damaskin nas u vezi toga ovako uči: „Ako ne možeš nego po navici i dalje grešiš…, imaj smirenje kao onaj mitar, i biće ti dovoljno za spasenje…Nek je (čovek) i poslušao đavola pri svom grehu, nego opet, po strahu Božijem, on odbacuje našeg neprijatelja koji ga pobuđuje očajanju (depresiji) , i zato je on – deo Boga, koji ima blagorazumnost, blagodarnost i trpljenje, strah Božiji i dar neosuđivanja drugih (u saznanju svoje grešnosti) da on sam ne bude osuđen, a to je njemu nešto tako mnogo potrebno. Jer onaj koji ponavlja grehe a ne očajava, uvek će da računa sebe niže od sve tvari i nikada se neće osmeliti da osudi ili ukori bilo kog čoveka“ (Tvorenija, st. 176. Moskva 2009) . Zaista ovaj divni episkop i sveti otac jeste jedan od najplodnijih lekara duše ili „psihologa“ za čoveka današnjice, za kojeg je Gospod rekao da u dolazećim teškim vremenima: „što je ljudima nemoguće Bogu je moguće“ (Lk. 18, 26–27) . Čovek treba da ima strah da ne „upropasti“ svoj život i to nije „neuspeh“ u životu, jer ovo poslednje je vrlo relativan pojam. Čovek ne sme da oseti da je on gubitnik i da se ljuti na kapacitet svojih dobijenih darova. Neko može da bude doktor, a neko ne može. Tu sramote i stida uopšte nema. Krivi su naši roditelji, kojima su u životu filosofije materijalizma ciljevi naši zemaljski uspesi, pa i po zlokobnu cenu našeg zdravlja. Čovek ima svoj limit i na njemu je da ga on otkrije. Vi sama morate da procenite koliko možete i ako je to – to, onda tu odmah stanite. Život je kratak, a ima i drugih načina da se on sa smislom i zemaljskom srećom živi. Nije sve u prestižnom poslu i parama. Počnite sa drugim i važnijim stvarima. Pre svega sa porodicom, koja je čovečanstvu uvek bila u prvom planu i punoća života. Hiljadama godina ona je pratila i davala smisao i radost u ovom životu. Industrijski materijalizam je tu lepotu života davno ukrao i mi se danas setimo porodice samo onda kada počnemo da se osećamo jako usamljeni. Često je to tako kasno i tada, u toj samoći kao plodu našeg egocentrizma i siromaštvu duhovnog života, nastaju problemi psihološke prirode čak do katastrofalnih ishoda. Materijalizam je najveći greh, jer on potiskuje pojam našeg vaskrsenja i Carstva nebeskog kao potrebe, jer to što volimo mi „imamo ovde“ i u tome se surogatno naslađujemo. Dakle, poistovećeni smo sa materijom, sa propadljivim, i tu nalazimo odgovor zašto ne želimo neko to tamo „dosadno“ Carstvo nebesko sa „pasivnim sv. Petrom“, kako to slikovito i antropomorfistički šale te vrste o tome praznoslovno govore. Pojam ovdašnjeg dobrog života suočava se sa pojmom smrti čoveka i njegove davno promenjene prirode, u kojoj su načela života bila u nama nepojmljivoj slavi, koju ni ap. Pavle nije mogao da objasni. Jer čovek analogijski objašnjava neka saznanja koja ranije nije imao u iskustvu, a u ovom svetu smrti materije nema čime da objasni ono što je video i doživeo. Mi tako, bukvalno biramo carstvo zemaljsko i sva današnja pedagoška logistika tome služi, a cena je mentalno zdravlje, jer je duša prosto bačena u neki ćošak i tamo zaboravljena sve dok se ne razboli. A kada se razboli onda je mnogo teže i kompleksnije zaceliti njene rane, a neke doživotno krvare. Zato, čuvajmo našu dušu, negujmo je i hranimo je. Želite moj savet? U redu. Odmah se vratite Crkvi i nađite nekog sveštenika, koji će setiti da je pastir i sa njim razgovarajte i usmeravajte svoj život. Predajte se Bogu i On vas neće nikada ostaviti. Da vas Gospod ukrepi i isceli o. Ljuba

Jedan komentar

  1. Bogu hvala na ovakvim duhovnicima.
    Oče Ljubo, hvala Bogu dragom što postojite i što Vašim odgovorima unosite spokoj u smućene, zalutale i nemoćne duše i umove naše. Više od dva meseca tragam za bilo kakvom rečju koja bi mi donela mir u duši. Čitam, razgovaram, tražim pomoć psihoterapeuta i svaka pomoć je kratkog daha. Pročitavši Vaše odgovore i odgovore vaše braće u Hristu na razna ovde postavljena pitanja, toliko toga mi se osvestilo i razjasnilo da sam zaplakavši zahvalio Bogu što mi je dozvolio da ovakve odgovore pronađem i prepoznam zbog čega sam smućen bio.
    Oče Ljubo, svako dobro od Boga vam želim i da i dalje svojom rečju uz Božiju pomoć, umirujete smućene i neutešne i ukazujete na pravi i jedini put.
    Dalibor

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *