ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 22
Пандава из Бенареса пише Рами Сисодији.
 
Желим ти мир души и светлост ногама.
Примио сам твоје кратко писмо, које ми не казује ништа. Па велим самом себи: мој пријатељ Рама научио се дипломатији европској – да говори колико хоћеш а да не каже ништа. Но, драги мој Рамо, то је одступање од Индије. Ми Индијани зато што највише говоримо о вери научили смо да говоримо искрено. Јер вера без искрености није вера него куга. Куга духовна. То ми видимо овде на римокатоличким и протестантским мисионарима.
Но ово тек онако узгред. Главно је, да ме је изненадио својом посетом твој стари гуру Сундарар Даш. Сед и погрбљен; једва сам га познао, и то само по гласу. Заиста је чудно, да од свега што се код човека мења једино глас остаје непромењен.
Ом; намо Багават[1]. Тако ме је поздравио. По томе сам познао да није ни будист ни џенист него баш прави браманист. А кад ми jе казао ко је веома сам се обрадовао.
Дошао је, вели, на хаџилук у Бенарес.
– Ко зна, да ли ће ми Вишну дати да још једном посетим овај свети град. За мога живота ово ми је десета посета Бенаресу. Први пут сам био веома очаран, доцније све мање и мање очаран, а сад сам разочаран. Гледао сам јуче џенисте на улици како се препиру. Једни од њих били су одевени само у једну струку белог платна док су други били потпуно наги као од мајке рођени. То су типични представници две џенистичке секте. Једну секту, умеренију, представљају “монаси у бело одевени”, а другу екстремисти “монаси у ваздух одевени”. Где је сад судија да пресуди ко је на правом путу: човек у платно одевен или човек у ваздух одевен? Оно што видиш у џенизму, то видиш и у будизму и у браманизму, у те три главне школе индијске философије. Ја се питам откуда та оштра подела ако не отуда што се не зна истина. Па ето и ја који сам мислио у младости да знам истину, сада у старости морам да се питам: шта је истина? Ја сам посетио сва света места у Индији и у Тибету. Видео сам и седам Ступа будистичких[2]. И све храмове мање одвратне и више одвратне. Мање су одвратни они са слоновима, више одвратни они са мајмунима, а највише они са змијуринама. Па сам онда, мој драги Пандава, прошао кроз све хималајске шуме и пештере, и кроз све тибетске манастире. Био сам у Ласи и пољубио руку Далај Лами. Где год сам чуо да има неки риши или бикшу, од кога би се могла чути мудра реч, ја сам био готов да пешачим по шест месеци, само да дођем до њега и да га чујем. Дружио сам се дуго са путујућим монасима, бикшу; целе ноћи проводио у разговору са факирима, који говоре да имају надприродне моћи. И ево, као резултат једног века човечјег, као закључак једног дугог и објективног искуства.
Од свега што је у Индији речено и проречено само је једно истинито и спасоносно, а то је, да ће се јавити нови Метрија, или Месија који ће свету објаснити пуну и несумњиву истину.
Овако се не може даље. Индија удише отровне гасове већ хиљадама година. Кад би Индија знала истину, зашто би чекала нове Аватаре, нове спасиоце и последњег Метрију или Месију? Не; него Индија очекује ново зато што не верује у старо. Чека Метрију, или Месију, зато што види да јој не помажу ни Гаутама, ни Џен, ни Патанџали37, ни Санкија[3].
Али где је тај Метрија? И кад ће он доћи у Индију? То ти ја на умем рећи, светлоносни Пандаво. Само очекујем да он буде већи од свих Аватара и свих Буда у свим кастама, свима периодима времена до сада. И да не буде само човек, него већи од свих људи и свих наших богова.
Ових дана посетио сам кућу Сисодија, мојих ученика, Раме и Арџуне. Рама је у Европи а Арџуна је у апсу. Успео сам помоћу врачарије да се видим са Арџуном. Помоћу разних чини врачара је успела да отвори врата на тамници и да мене пусти до Арџуне[4]. Разговарао сам с њим од вечера до зоре. Он се углавном држи мога учења, премда иде мало у крајност. Ја се слажем с њим само у једном, а то је да Индија не може дуго остати оваква каква је. То је сасвим искључено. Но шта Индија треба да буде, ја то не умем рећи. То ће рећи нови Метрија или Месија. Арџуна мисли да зна шта Индија треба да буде, и све ми је рекао. Но то што ми је он рекао тако је старо као почетак европске пропасти. То је “наука” и “егоизам”. Од свих отужних вода то су најотужније. То су две кћери јудејског материјализма, који као октопод гуши Европу и Америку. Јер обоје, и наука и егоизам игноришу Бога као да га и нема. А то значи, да су људи одбацили језгру па играју са љуском. Ја сам с пажњом саслушао Арџуну, али нисам могао постати ученик свога ученика. У његовој се души нешто преврће и ломи. Бар да ми је знати, да ли је Рама остао доследан Веди и Путу, како сам га ја учио.
При растанку рече ми Сундарар, да ће остати у Бенаресу дуже времена. Каже, да га је Арџуна молио да га овде сачека. Чим се, вели, буде ослободио тамнице, доћи ће у Бенарес. Само нека се ослободи тамнице – физичке и духовне, у коју је запао. Да ли ће се, и када ће се ослободити те двоструке тамнице?
 
Твој Пандава
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Ом намо Багават. То значи “Ом, поклоњење пред божанствима”. Сама пак реч Ом изгубила је смисао. Чудо! Најпознатија реч а најнепојамнија!
  2. Пантаџали. Творац Јога – философије у време цара Асоке, око двеста година пре Христа. Био је дворски брамин код првога краља од Сунга. Написао је коментаре на неке сутре ведантистичке (Панинисутре).
  3. Санкија. Индијски философ. Живео на 400 година пре Христа. Проповедао дуализам у природи. Имао је утанчану психологију човека али сасвим сиромашну теологију.
  4. Врачарије у Индији су тако обичне као дисање. И све врачарије имају одбрамбени циљ. То јест помоћу њих човек се брани од злих духова.

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.