ИНДИЈСКА ПИСМА

 

ИНДИЈСКА ПИСМА
 
ПИСМО 17
Халил Сеад – Един Рами Сисодији у Србију
 
Селам, драги ми Рамо,
Твоје писмо донело ми је велику радост. Замисли, баш онда кад си ти мени писао писмо, ја сам мислио о теби. И кад је писмоноша ударио звекиром на моја врата, ја сам помислио то је писмо од Раме. Ја сам убеђен у окултне појаве. Душе људске непрестано су у вези. Но уместо да то испитујемо, ми се овде у Делхи бавимо политиком, без Бога и без душе и без икакве везе са духовним стварностима овога непојамнога света. Да није Махатме Ганди међу нама наш Конгрес у Делхи претворио би се у један берзански безобразлук као што је парламент у Француској. Но његова света личност све нас застиђује и ограђује од јалових партијских брбљања.
Иако сам муслиман, ја сам члан једног окултног друштва, које нема везе са демонском личности Госпође Блавацки нити са овом досадном Енглескињом Ани Безант. Уместо да буду ученице Индије оне су нам се наметнуле за учитељице. Па да би постале у Индији више популарне оне безобзирно подништавају Хришћанство и на сва уста грде цркве хришћанске. То нам је просто постало отужно. Читао сам Јеванђеље Исуса Христа, и могу ти рећи, да имам веће поштовање према божанској личности Исусовој него обе ове сумануте Европејке.
Но ја се ипак формално држим Ислама. Прво зато што сам у њему рођен, а друго зато што ми се чини, да је Ислам најпростија, можда не најдубља, религија за масе народне. Нисам ја добар муслиман. Понекад једем крметину и пијем вино (то теби као пријатељу поверавам). Али, Алах ми је сведок, пре ће све хоџе и дервиши ући у крв људску него ја. Као што се ових дана не знам већ који пут поновило овде у самом Делхи. Завадили се нешто Хиндуси и муслимани, па да би једни друге више огорчили, муслимани пронесу заклану краву кроз насеље Хиндуско, а Хиндуси опет убаце заклану свињу у џамију[1]. Из тога се изродила туча, са много мртвих и рањених на обе стране. Хоџе и дервиши су водили руљу муслиманску и дражили је против Хиндуса. О томе се потргло питање у Конгресу и ларма је била велика. Једино је Махатма Ганди[2] ћутао. И његово ћутање, утишало је буру. Иначе би се потргли ханџари и пиштољи и усред Конгреса.
Но то је код нас нажалост обична ствар у Индији. Није ти непознато. Али ће те интересовати више нешто сасвим ново и неочекивано и за мене и за тебе. И врло жалосно. Надам се, да ти је неко пре мене то саопштио. Јер не бих желео никад да будем први гласник црних вести. Једнога дана седећи у Конгресу, и право да ти кажем дремајући, утучен страшном врућином, један посланик управи питање председништву о Арџуни Сисодији и некаквој сумњивој Европејки, званој Гледис Фаркхарсон. Ја се пренем при спомену имена Сисодија, и одмах помислим на тебе, мога цењенога пријатеља. Арџуна Сисодија рекао је посланик, растурио је по целој Индији један нихилистички проглас и позвао “дремљиву Индију” да се пробуди. Позивао је на бунт против свих махараџа и свих религија, и каста и свеколиког поретка у овој земљи. Полиција је ухватила именовану Гледис Фаркхарсон на делу кад је растурала оне прогласе и затворила. На саслушању та женска све је бацила на твога брата Арџуну, свога вереника, како је признала. Она, вели, није крива; Арџуна је саставио проглас и њој заповедио да га растури по Индији. Посланик је тражио да се и Арџуна лиши слободе и саслуша. Јер он, како каже, слути, да је то све дошло од неке антииндијске завере са стране, наравно из Европе. Решено је, да се Арџуна ухапси и да се поведе строга истрага. Толико до сада. Знам да ће ти ово бити ново бреме на оно које већ носиш. Али као пријатељ дужан сам да те о овоме известим.
Ти си много срећнији од мене, што можеш да ми пишеш о стварима лепшим него ли ја теби. Твоји доживљаји у маленом српском народу за мене су право откриће. Заиста ми у Индији не знамо о том славном народу ништа. Драматичне сцене из српске историје, које си ми у писму описао, добро су ми дошле као грађа и надахнуће за нове драме. Неизмерно ти благодарим и молим те, сабери све, али све сличне догађаје и животописе великих Срба, па кад овамо дођеш да ми опширно причаш. Писање ми је још једина утеха. А живим вером, да моје писање нешто користи моме народу. Мене једи то што наши људи јуре по великим државама а ништа се не интересују малим народима. Ја волим више мајушне колибре него гломазне крагује. И лептири су далеко милији од слонова и мајмуна.
Што се тиче Турака могу ти рећи, да их ја никад нисам волео.
Ти ми описујеш злочине које су они починили над хришћанима на Балкану. Ја то нисам знао. Али знам за њихове злочине над једноверним Арабима, и то кроз векове. И ја као Араб по пореклу а сада као Индијан не могу им то никад опростити. Они су просто истргли барјак Ислама из руку Араба, Њихових законитих носиоца. И осрамотили су га. Алах ће им судити по делима њиховим.
Синоћ сам се завадио са једним хоџом овде пред Акбаровом џамијом. Реч беше о вери. И он мени пребаци што ja штитим Хиндусе; затим што ја једем и пијем са Хиндусима све оно што они једу и пију, а што Коран забрањује. А ја му одговорих речима неког чувеног хришћанског мудраца: “Ако и пепео једете а милости према људима немате, пакао ће вам бити вечна кућа”[3].
Арџуна ме забрињава. Види шта ћеш. Ако могу ја штогод да помогнем, ја ћу знај без резерве све учинити. Уосталом све се догађа по Кисмету. Ни сам Пенгамбер[4], наш пророк, није имао оружја против Кисмета. Него кад су му војске падале или жене умирале, он је и себе тешио и другима објашњавао све једном једином речју – Кисмет. Алах акбар!
 
Твој Халил
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Крава је за Хиндуса света животиња. На крави се не оре. Крава се не коље. Кравље се месо не једе. Крављом мокраћом лече се многе болести.
  2. Махатма Ганди. Школовао се у Енглеској. Као адвокат живио дуго међу Индијанима у Јужној Африци. Вративши се у Индију, презрео је све европско и повратио се вери својих предака. Човек од вере не само на речи него и у животу. Противан је сили и насиљу. Спречио је многе крваве револуције у Индији. Признати вођ индијског народа. Испосник, молитвеник и државник. Једна коза која га храни млеком и једна крпа платна којом се одева – то му је сва имовина.
  3. Златоуст, је рекао: “Ако и пепео једете а милости немате, пакао вам је вечна кућа”.
  4. Пенгамбер. Арапска реч. Означава пророка. По мишљењу муслимана Мухамед је последњи пенгамбер, пророк, и другог неће бити. Мада је Мухамед дао записати у Коран, да ће Исус, Син Маријин, судити свету. Признао је дакле Исуса већим од себе.

One Comment

  1. Zahvalnost za ovakav Blagoslov.