Питање:
Помаже Бог! Имам једно питање врло гадно и врло лоше које ме током целог мог живота вуче…. Овако, побожан сам… постим кад ког могу, причешћујем се исповедам, идем на литургије, стално сам по манастирима али имам велику муку… Наиме, као мали дечак од 5-6 година, мислим да сам имао инцест са својом сестром, сад не знам да ли је то тачно било, или сам сањао па ми је то тако остало у сећању, али имам велику муку са тим…кад се исповедам све кажем али то никако не могу, зато што сам много добар са духовником, и плашим се да му кажем нешто тако монструозно, да ме не би гледао другим очима, да не би мислио свашта о мени, или чак да не би рекао неком…знам да лудо звучи али стварно то не могу да кажем свом духовном оцу, па сам мислио да одем у неком манастиру који није близу мог места тј града и да се исповедим код неког или монаха или свестеника који ме не зна…стварно жељно очекујем ваш одговор, који ће ми много значити!
Н.Н
Одговор:
Драги брате, Цар и пророк Давид је записао у својим поетским молитвама и речи: Опери ме добро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме. Јер безакоње моје ја знам и грех је мој стално преда мном (Псалам 50, 2-3) . Ти си, у нечему, сличан цару Давиду, у томе да Ти је грех познат и да на њега стално мислиш. Разлика је само у томе, што је Давид смогао снаге да свој грех призна и да се бори са њим. Ти свој грех, који Те ите како оптерећује, смешташ у затворену клет, као јунак књиге “Слика Доријана Греја”, који свој унакажени портрет скрива од погледа пријатеља. Да ли је то био “грех младости (детињства) и незнања” или само пука фантазија, као у сну, он Те оптерећује и Ти због њега страдаш. А имаш лек и знаш који је, али немаш храбрости да га примениш. Личиш на човека који је оболео од малигне болести, али је скрива, док она разара полако и упорно његов организам. Кажеш да си био више пута на исповести. И сигурно да Ти је свештеник, на крају, постављао и питање: Има ли још нешто што оптерећује Твоју савест, оно што си потиснуо у заборав или прећутао? А Ти си одговарао одречно, иако Ти је тај грех био непрекидно пред очима. Зашто немаш храбрости да то исповедиш пред својим свештеником? Зар Ти он није толико пута рекао, да Ти свој грех исповедаш пред Богом, а он је само сведок, да посведочи оно што му будеш рекао? И рекао Ти је и ово: Пази, чедо, дошао си у лечилиште, немој отићи неизлечен! Добро знаш да је Света тајна исповести божанска установа, да је Христос апостолима, а преко њих и њиховом наследницима, дао власт да опраштају грехе грешницима: И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети! Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су (Јован 20, 22-23) . И још нешто. Свештеник је под најтежом заклетвом и ниуком случају не сме одати оно што је чуо на исповести. И не само да Те неће одбацити због тога греха, већ обратно, још више ће Те ценити, јер ће видети да је Теби веома стало до Твог спасења и да правилно схваташ хришћански живот. Ако не пре, а оно бар почетком Васкршњег поста, пођи код свог свештеника и отвори му душу, кажи му како страдаш и због саме помисли на тај грех и да хоћеш да га искрено исповедиш. Видећеш после како ће Те савест полако ослобађати, нећеш више тако често мислити на њега, али буди спреман да га поново исповедиш, све док не престане да буде пред тобом и кад Те савест за њега не буде узнемиравала. Разуме се, можеш Ти отићи и код другог свештеника или свештеномонаха и исповедити се, али и пред њима ћеш свакако осећати стид, па и страх, али то је све у служби лечења, ослобађања од греха. Нека Те, драги брате, следећа исповест ослободи свих грехова, за које се будеш искрено покајао, како би мирне савести примао Свето и спасоносно причешће. о. Душан
