Питање:
Помаже Бог, млада сам, јако позитивна и комуникативна личност, али већ дуже времена имам проблеме сама са собом. Први проблем и вероватно највећи је што ми вера у Бога више није јака као пре. Уствари нисам сигурна ни да је имам више. Увек сам била добар ђак, радо сам учила, а сад сам запустила свој факултет и обавезе толико да нисам сигурна да ћу ишта моћи да поправим, а то ме убија. Болесна сам, и сама болест није излечива, али могу да живим квалитетно с обзиром да постоје још горе болести од моје. Болест може да стагнира низ година, да се повуче, а може и да буде горе. Мучи ме силна депресија која ми сваке толико куца на врата. Извесно време будем расположена, са јаком вољом и жељом за све, и одједном почну да ми навиру лоше мисли. У мени је присутно опште незадовољство, усамљеност, иако ми родитељи нуде подршку и ту су уз мене.
Са сестром нисам у добрим односима а некада смо биле најближе. Удаљиле смо се и не комуницирамо уопште, што ми јако тешко пада.
Имам везу због које много патим и бринем због дечка, јер и он има своје проблеме и знам да је незадовољан. Веза нам је због тога под знаком питања, што ме додатно узнемирава. Покушавам да се посветим обавезама и успева ми једно време, али онда ми опет у мисли дођу сви проблеми. Не могу да помогнем дечку (бар као морална подршка, да саслушам..) јер се то од мене не тражи, а и одбија се било каква помоћ (веза је на даљину) .
Болест и депресија утичу на мене у тој мери да почињем да сумњам у себе. Плашим се да ће неко морати да брине о мени, да не отерам вољене од себе. Страх ме је да нећу моћи да обављам основне дневне активности. Ухватио ме неки страх од самоће… итд.
Желим да своје мисли ускладим са срцем, осећањима, али ми никако не успева… нисам ни ту ни тамо… шта год покушам да урадим, наиђем на препреку, неразумевање… Успоставим добар однос (са сестром нпр.) и након одређеног времена опет све из почетка.
Грешим као и сви људи, али нисам злонамерна итд…. једноставно, запело је.
Сестра ће ускоро да се сели у другу државу, постане мајка, а ја нећу бити део тога.
Знам да ово не звучи уопште грозно кад се прочита, али док ово пишем сузе лију. Вероватно због тога што о томе не причам иначе.
Мајка ме понекад утеши. Мада ни њу не волим да замарам, пошто је и она болесна. Обично своје проблеме и дилеме задржавам у себи.
Хвала што сте прочитали написано.
Много ми значи.
Поздрав…
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, Из твоје поруке сам разумео да ти ово пада тешко, да можда буде и погоршавајуће, да може да изгледа и безизлазно. Такође ми изгледа да то, што тако лоше стање и ствари изгледају могуће у твом животу, добрим делом доприноси и твојој депресији, губљењу позитивне и комуникативне способности, које вероватно носиш још из детињства.
Није олакшавајуће, али бих из искуства рекао да смо готово сви такве сличне, лакше или теже ствари, проживљавали и преживљавали на прелазу из детињства у младићко доба, а понекад и дуже, до првих наговештаја старости. Наравно, чињеница да готово сви пролазе кроз такве периоде у животу никоме није олакшала положај, али је остала важан фактор који неби требало игнорисати. Зашто? Зато што је то сасвим нормалан и природан период суочавања са реалношћу. А реалност може да буде са безброј лоших и добрих могућности.
Деца, која имају мање – више нормално детињство, брину готово искључиво о родитељској пажњи, о друговима и другарицама, играма, радостима, лепим, пријатним и веселим стварима у животу. Младићко доба носи собом почетак бриге о будућности и испуњавању свог живота. Та брига може од неких да направи амбициозне каријеристе, од неких других ћудљиве, сладострастне материјалисте или епикурејце, а од неких трећих можда некакве уплашене слабиће, који мисле да је живот према њима био врло неправедан. Наравно, постоји и безброј других комбинација и карактера, у зависности од личне снаге и животних прилика.
Неко је рекао да људи углавном личе или на муве или на пчеле: Ако муву, која лети по башти, упитамо да ли зна где се налазе руже, она ће одговорити да нема појма и да не зна шта је то ружа. Она ће наћи неко ђубре и слетеће на њега. Ако упитамо пчелу где у тој башти има ђубрета, она ће одговорити да не зна шта је то ђубре и где се оно може наћи. Она је управо била на ружи, покупила полен и иде да га смести у своја саћа.
Да би повратила своју унутрашњу радост и снагу потребно је да, без обзира на прилике у којима се налазиш, у свом срцу знаш да препознаш и чуваш духовне животне вредности (хришћанске врлине: смерност, дарежљивост, моралну чистоту, милосрђе, уздржљивост, кротост, ревност у вери и молитви…) .
Ако хоћеш да се успешно одбраниш од црних мисли и депресије, онда, чим ти оне почну да долазе, истог тренутка почни да будеш захвална Богу за све што ти је дао, као и свим другим људима за сваку, па и најмању ствар, коју су ти пружили или учинили. Помисли, сети се, размисли, шта ти је Господ све дао, шта су ти родитељи много пута и сваки дан пружали, другови, пријатељи, рођаци… Непријатељ човека ђаво помућује мисли и наводи метеж разума. Али, захвалност, благодарност, даје смирење и наду на Бога, молитву и милост, појачава веру и одбија сваки напад демона.
Поздравља те, О. Срба
