ХУМАНИЗАМ, ЕКУМЕНИЗАМ, ПАЦИФИЗАМ…

 

ХУМАНИЗАМ, ЕКУМЕНИЗАМ, ПАЦИФИЗАМ…
 
РАТ НА НЕБУ
 
Својим доласком у свет Христос је открио пуноћу истине о Богу, човеку и свету. Дошавши да спасе човека од ропства греху, ђаволу и смрти, Он је човеку предао науку спасења и установио Цркву, као материцу новог, бесмртног живота. Са науком спасења предао је човеку нову етику, нови морал, који је сав у служби задобијања вечног живота. Оно што је тек у наговештено у Старом, у потпуности је откривено и доречено у Новом Завету. Тако се заповест не убиј (2. Мој. 20, 13; Мт. 5, 21; Мк. 10, 19)[1] проширила на не гневи се (Мт. 5, 22), тј. за разлику од Старог Завета, где се забрањује греховни чин, у Новом се искорењује и узрок греха у човековом срцу[2]. Христос је у Својој јеванђелској етици много заповести посветио управо односу хришћана према насиљу, које би се могло свести на заповест о несупростављању насиљу над собом. Наиме, не убиј проширило се и на љубите непријатеље своје (Мт. 5, 44), и на лично не противљење злу: А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други (Мт. 5, 39)[3].
Међутим, будући да је Христос оваплоћени Син Божији, Његов однос према коришћењу силе и рату треба сагледати и пре Његовог оваплоћења, пре Новог Завета, али чак и пре Старог Завета, јер се тај однос може сагледати и пре стварања човека. Наиме, пре стварања видљивог, Бог је створио невидљиви свет, анђеле. По учењу Православне Цркве рат је настао на небу. Сатана и трећина створених анђела[4] побунили су се против Бога, и били су збачени од боговерних анђела, предвођених од стране Архистратига Арханђела Михајла: “И наста рат на небу; Михаил и анђели његови завојштише на аждају, и ратова аждаја и анђели њезини; и не одолеше, нити им се више нађе места на небу. И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини” (Откр. 12, 7-9)[5]. Сам Христос о том рату сведочи: “Видех сатану где паде са неба као муња” (Лк. 10. 18). Видимо, дакле, да зло нема своју суштину, већ је настало у области слободне воље словесних бића, најпре анђела, а као што ћемо ниже видети, и човека, и да је оно, као и насиље које оно врши и сила која се против њега примењује, привремена, а не вечна категорија, и да ће трајати до Другог Христовог доласка и Страшног суда. Исто тако, овде треба, међутим, приметити да се Бог, Света Тројица, у овом рату одиграном на небу пре стварања човека, није показала као пацифиста. Бог је, наиме, наредио да Св. Архистратиг Михајло са својом анђелском војском примени силу и зарати против сатане и његове војске. Свакако, реч је духовној сили против духовних бића. Пошто Бог, као апсолутно добро, не може чинити ништа лоше, онда, већ на самом почетку, закључујемо да је Он још пре стварања човека показао да постоји добар рат, добра борба, добра примена силе.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преп. Никодим Светогорац међу онима који крше ову заповест не наводи оне који убијају у рату: “Против ње греше они који чине телесно убиство било руком, било помоћу неког предмета, или саветом, или својом помоћу или побуђивањем. Они који убијају душевно, као јеретици, лажни учитељи и сви они хришћани који саблажњавају друге лошим примером својих живота. Они који у време куге, знајући да су заражени, опште с другима и заражују их. Они који убијају сами себе. И једноставно сви они који излажу ризику себе или друге. Ово се односи такође и на гнев, завист и друге страсти, које постају узроком убиства”; Прп. Никодим Святогорец, Толкования на Исх. 20:13, http://bible.optina.ru/old:ish:20:13 (17. 06. 2015).
  2. “Сваки који мрзи брата свога јесте човекоубица” (1. Јн. 3, 15).
  3. Скрећемо пажњу на лингвистичку страну теме: “И хебрејски и грчки језик познају две речи за убити. Једна реч се односи на убиство, а друга на уморство. У свим местима где се наводи ова заповест користи се друга (иначе ређе употребљавана) реч. Није свако убиство уједно и уморство”, Ioaness Lucas, Krscanstvo i pacifizam, http://www.katolik.hr/nekatolickeskupinemnu/sekularizammnu/kranstvo-i-pacifizam/ (10. 04. 2015). Према рабину Исаку Асијелу, заповест у 2. Мој. 20, 13 буквално гласи: Не учини злочин убиства, јер је употребљен глагол lircoah, а не laarog, који значи убити; Војска и религија, Београд 2000, 150; према: Grozdic Borislav, Kajtaz Ilija, Gostovic Dragan, Complexity of the conception of Pacifism in Orthodoxy, 356, нап. 43.
  4. “И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаја која имаше седам глава и десет рогова; и на главама њезиним седам круна; и реп њезин вуче трећину звезда небеских, и баци на земљу” (Откр. 12, 3-4).
  5. На вечерњој служби Сабора Св. Арх. Михајла се чита паримија из пророштава Св. пророка Исаије, у коме се говори о паду сатане: “Како спаде с неба, Даницо, која јутро изсијаваш? Сруши се на земљу онај који шаље ка својим народима. Јер си ти рекао у мисли својој: На небо ћу узићи, изнад звезда небеских поставићу престол мој. И сешћу на гору високу, на горе високе које су на северу. И узићи ћу изнад облака, и бићу сличан Вишњему. А сада ћеш у пакао сићи, у основе земље” (Ис. 14, 12-15). Такође в.: Јез. 28. 12-17.

Comments are closed.