Hula na Duha Svetoga

Pitanje:
Pomaže Bog oče Ljubo. Pročitala sam pitanje br. 37 koje ste objavili pod naslovom „Smrt, zagrobni život, strašni sud“ a glasi, : Šta je to hula na Duha Svetoga i zašto je to neoprostiv greh. Pod odgovor kao primer tome vi ste spomenuli ekumenizam. Kažete da pravoslavni učestvuju u ekumenizmu u nadi da će se zabludeli (druge vere) pokajati. Oprostite mi ali meni ovo nije jasno. Gde je ovde hula na Duha Svetoga. Da li pravoslavni hule što se nadaju nekom pokajanju jer ne čekaju da se inoslavni prvo pokaju. Ili hulu čine inoverni. Molim vas da mi ako možete ovo detaljnije objasnite. Unapred zahvalna
Ranka


Odgovor:
Bog pomogo draga sestro Ranka! Konkretno sam napisao: “Evo razloga da pomenem ekumenistički pokret (pored raznih drugih hula koje sam naveo) , koji ima zadatak da objedini sve hrišćane i pored toga što pravoslavni opravdavaju svoje prisustvo u njemu, kako kažu, nadom da će oni da se pokaju, a činjenica ostaje da oni još uvek svi hule na Duha Svetog, i to tim svojom posebnim separatističkim (nesabornim) shvatanjem Crkve i ličnog spasenja u Njoj”. Znate, svako nesaborno shvatanje Crkve jeste Hula na Duha Svetog. Gore navedeno je ipak jedna prostoproširena rečenica u širem kotekstu zadate teme, koja sama po sebi ne nosi punotu te misli, u tom pitanju šire zadate teme. Vi sada konkretizujete pa ću da kažem nekoliko reči u vezi vaše nedoumice. U konstrukciji navedene rečenice mog odgovora i nije ni trebalo da se očekuje opšte mišljenje, jer pitanje ekumenizma jeste više nego kompleksno i najveći problem današnje Crkve koji stalno odlaže da se reši. Ne možemo da kažemo da pravosaavci koji svojim čalnstvom učestvuju u SSC hule samo zbog tog fakta. Opet, zavisi kako se postavi sama misao, jer ako pravoslavci objedinjuju sve hrišćane onda onda nema hule, jer su principi objedinjenja pravosavni (za sada tako ispovedaju) , a ja sam mislio na sam ekumenistički pokret koji treba da objedini ili sjedini, ili mundijalistički pomiri, zadržane razlike koje su daleko od pravoslavnog ispovedanja vere. Svi oni koji razumeju Crkvu van njenog Bogočovečanskog tela, i koji u njemu očekuju Crkvu hule na Duha Svetog. I pravoslavni koji ispovedaju „teoriju grana“ (a ima nekih tzv. teologa) hule na Duha Svetog.
Primer ili misao je vrlo jasna na koji način zborište jeretika jeste hula na Duha Svetog. Otimam se od utiska da me možde tedenciozno pitate za nešto što vama možda drugačije znači, pa vam se ne sviđa moj prilaz prema pitanju ekumenizma (ako grešim oprostite) . Koristio sam probranije ili korektnije reči u odnosu na one kako ih prepodobni otac naš Justin Ćelijski koristi, kada opisuje ovo jeretičko zborište – to telo oprečenih religija i sekti koje pretenduju na Telo Hristovo. I to na ljuti račun samog i tog istog svetog Tela Hristovog, koji je plaćen, i još uvek se plaća mnoštvom raskola koje sve više i više kao rak iznutra jedu Pravoslavnu Crkvu. Hula na Duha Svetog jeste i deleljnje i cepanje Tela iznutra; ta svaka razlika koja otvara ranu na telu, pa i pitanje ekumenizma.
Vidite, dok svedočimo Hrista na rasipnički račun Hrista, sve je to jalovo, i daleko je od reči blaženopočivšeg Patrijarha Germana, kada je u Ženevi rekao: naše prisustvo ovde imaće svoj smisao samo kroz svv. Vasilija, Grigorija, Zlaotustog… Nažalost, od tog dana pa do danaas desilo se sve obratno da sada homoseksualci i žene postaju episkopi, a sodomski razvratnici postaju „zakonski“ usvajači dece – „roditelji“, sa pravom na tajnu braka kroz institucije „crkve“. I ti fakti se u lice smeju svima nama pravoslavnima koji smo rešili da intelektom i prostim gnosisom, a i tim kancelarijskim bogoslovljem (crkvenim politiciziranjem) „svedočimo“ o Pravoslavlju, bez suštinskog iznošenja Pravoslavlja. Bez nošenja teškog Krsta Hristovog, što je ujedno i bogoupodobljenje i „martidom“ (svedočanstvo) , t.j. to suštinsko Oboženje. Sve drugo po ovim skupovima jeste mlaćenje prazne slame i daleko je od Germanovih reči svedočanstva o Pravosalvlju. Dakle, naše prisustvo u SSC analogno rečima Patrijarha nema više svoj smisao, i to „svedočenje“ treba usmeriti na jedan drugi način, i zato je dvanaesti čas za jedno jedino: da što pre i bez odlaganja zvanično (čak i protestno) izađemo iz ovog za sada administrativnog antihristovog tela, koje svojim životom i ispovedanjem sve više tako o sebi svedoči. Nisam za to da se preseku svi kontakti, i da se učmalo začaurimo, ali treba da se bez odlaganja oslobodimo bilo kojeg vida „sakramentalizma“, čak i tog koji je izražen u formalnom članstvu. Treba da se traže drugi putevi i posltulatima na kojima mogu da se razvijaju razgovori (po primeru Sveruske crkve u peridu carevne i vreme Homjakova, mitropolita Antonija i sveštenomuč. Ilariona Troickog) . Ti razgovori su bili polemički a u duhu ljubavi, a ne kao danas u otsutvu polemike zarad opasnosti da se ne povredi ljubav. Pa se javlja pitanje: nije li ta ljubav lažna ili u najmanju ruku surogatna? Današnji oblik svedopčenja nije polemički nego u ustupanju i preko „tolerantnog“, uz privatne modifikacije granica teolarantnosti, koji se razlikuju od kanoskog bogoslovlja koje je ujedno i poslušanje prema crkvi. Svedočenje o Pravoslavlju se tako sladunjavo shvata i prihvata. 99% u zapadnim zemljama Pravooslavlje je svedočeno kroz muku i bedu, kroz gonjenje, i molitveni podvig. Pravosalvlje je osvojilo Aameriku lepotom i blagorodnošću bogosluženja, iskrenom i realnom molitvom, pravim monaškim podvigom, pravosalvnim misticizmom (tainstvenošću) , i hramovima koji su izgrađene siromašnom iseljeničkom leptom – pravom i od srca odvojenom žrtvom (jer se davalo u nemaštini) . Kada smo mi našim siromaštvom gradili crkve one su sveto svedočile o Pravoslavlju, a tamo, gde su se one gradile parama koje su pristizale van njenog Tela, koje nisu bile iz liturgijskog života (liturgička žrtva) , one su ispunjavale uslove „darodavaca“ i razvijale jednu teologiju pomirenja, sa ulaganjem u eliminisanje „nebitnih razlika“. Treba napomeneuti da je ekumenizam ipak prošlost (izmodeo) uprkos nekim grčevitim naporima ono malo ljudi što je ostalo verno njegovoj ideji. Videćemo šta je sledeće? Nadam se da sam na ovaj način pojasnio ono što sam ranije rekao.
oLjuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *