NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Granica dugotrpljenja i praštanja

Granica dugotrpljenja i praštanja

Pitanje:
Pomaže Bog časni oci! Ako možete da mi odgovorite na jedno pitanje koje tišti, kako mene, tako i mnoge ljude iz mog okruženja. Naime, Bogu je milo i On nam je zapovedio da ako brat naš zgreši sedamdeset sedam puta, mi toliko puta i oprostimo. To je u redu, ali isto tako Bog ne voli da mi budemo sluge ljudima u smislu da nas neko ugnjetava i zlostavlja (bilo fizički, bilo psihički, materijalno koristi, ili šta slično) u ovom svetu. Ne verujem da Bog voli da ćutimo dok ti isti kojima praštamo svesno i namerno to zloupotrebljavaju, pri tom ne zaustavljajući se u tome, već naprotiv, usavršavajući način splektarenja, pretvaranja i slično. Pri tom dajući sebi toliku slobodu u ophođenju prema vama da ostanete zapanjeni. Pitanje je kako da znamo gde je ta granica dugotrpljenja i praštanja? Zapravo, da li je hrišćanski razobličiti licemerje, laži, intrige i sl. na licu mesta ili „sakriti greh brata svoga“ a u sebi roptati jer si na izmaku snage i neprestano se osećaš kao neko koga doživljavaju kao dežurnu ludu, jer ti nivo duhovnosti nije doživeo evoluciju i omogućio ti da bez roptanja prihvatiš sve i akumuliraš snagu da nastaviš da ih prihvataš radujući se? U napred zahvalna u Hristu
N.N


Odgovor:
Draga, Dobro, Bog ne voli da budemo ugnjetavani jer je ugnjetavanje protivprirodno Njegovoj zamisli o nama. Ugnjetavanje dolazi od sluga silama zla, koje ga ovaploćavaju i provode u ovaj svet. Bog to ne voli, i Njemu nije potrebno ničije stradanje, zarad neke Njegove satisfakcije. Čak se u pitanje tog Njegovog «umilostivenja», jer je «ljut», i savremeno bogoslovlje zaplelo i teško se odmrsuje.
Postavljate mi teško pitanje. Najbolje je da imitiramo Hrista, i da se molimo da nas mimoiđe ta čaša, ali opet, kako je volja Njegova. Mi nismo stvoreni za stradanje tako da imamo pravo da tražimo da se njega izbavimo; opet, bez sastradanja Hristu, i sadelatnosti Njegovom projketu našeg spasenja, mi nemamo njegovog udela. «Čašu koju On pije» po njegovim rečima možemo i mi piti, i ona će nas SIGURNO odvesti u večno zajedničarenje sa Njim.
Opet, relativno je pitanje da li «Bog voli» da mi ćutimo? Ćutao je i On na klevete, na pljuvanje, na tuču, na mogućnost da se oslobodi stradanja pred onim Pilatom. Opet, ako je reč o ćutanju pred nečijim grehom to je još komleksnije. Sigurno je da treba da se izbavimo prelesti da smo mi neki sudija, i još «pravedni», pa da drznemo da uzimamo Božiji posao u naše ruke. Najbolje je da se opomene, jedanput ili dvaput, i posle da se ućuti i pređe na molitvu za njih. Molite se i za neprijatelje svoje – Gospod nama zapoveda. E to su viši ideali, i teški, kao i okretanje onog obraza na svaku nepravdu. To bi mogli da primenite i u ovoj vašoj dilemi.
Gde je granica dugotrpljenja i praštanja? Neće vam se svideti moj odgovor. A on je ralnost naše vere, uzvišene i velike. Sedam puta sedamdeset sedam, što znači beskonačno. Nema limita našem čovekoljublju i opraštanju, jer samo, kako mi «praštano dužnicima našim» tako će nam i On «oprostiti dugove naše».
Treba posavetovati ali i ne iz toga započeti svađu, a ako ne ide, jednostavno se klonite tih ljudi ili sredine koja vam nameće ovakva iskušenja. Licemerije, laži i intrige možete jedino uspešno da razobličite duhovnom krotošću, da se njome posrame, a svakom drugom metodom doći ćete do svađe i sami ući u iste. Nikako ne smete sebi da dozvolite da budete sudija, jer Nekom Drugom kradete pravedni taj posao.
Odgovor je da u isto vreme je lako i teško biti hrišćanin. Po pozivu lako ali po tom svetom iskustvu našeg imena vrlo, vrlo teško.
U Hristu vaš
oLjubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *