ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

 

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

 
ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА
 
МОЛИТВА МАЈКЕ ЗА МРТВОРОЂЕНО ДЕТЕ
 
” Боже Милосрдни, помилуј моје дете које је умрло у утроби мојој
и због вере моје и суза не лиши га Светлости Твоје Божанске”.
 
Дете чија је мајка заједно с њим умрла за време трудноће на васкрсењу ће изаћи као савршени муж и препознаће мајку своју, а она своје чедо. Они који се овде нису видели, тамо ће се видети. По васкрсењу неће бити ни старих, ни младих. Они који су се родили пре времена ће бити исти као и они који су пунолетни.
Прељубница која је уништила плод који је зачет у њеној утроби да он не би видео овдашњи свет ни сама неће угледати будући век. Као што она њему није дозволила да ужива у животу и свету у овоме веку, тако ће и он њу лишити живота и светлости у оном веку. Пошто се одлучила да погуби свој плод у утроби пре времена да би га сакрила у мраку земље, и сама ће као мртви плод да буде бачена у таму најцрњу. Таква је казна за прељубнике који дижу руку на живот деце своје. Судија ће их казнити вечном смрћу и бацити у бездан мука, препун смрадне трулежи.
 
Родитељи и васпитачи!
 
Са свом брижношћу чувајте своју децу од хирова, јер ће деца убрзо заборавити цену ваше љубави, заразиће срце своје злом, затомиће савест, рано ће изгубити свету, искрену, пламену љубав срца, а како дођу у зреле године страшно ће жалити због тога што су их у младости превише мазили и удовољавали хировима њиховог срца.
Хир је семе заразе срца, рђа срца, мољац љубави, клица зла, гадост пред Господом.
Родитељи ће не само за своје грехе да буду кажњени, већ и за своју децу што их нису васпитали у побожности.
Обраћајте посебну пажњу на чување чистоте савести ваше деце и васпитаника. Савест треба да буде за њих добар руководилац и судија током читавог живота. Пазите да не одрасту као несавесни и не постану рана друштва и узрок ваших суза.
Несавестан човек (који заглушује глас савести немаром и греховним заносима) јесте најлукавији и зато и најстрашнији за друге и најнесрећнији за себе.
Чудесна је сила у човеку – савест!
Од ње нигде не можеш да се денеш, нигде да се сакријеш, она је свуда с нама, све види, све: не само дела, већ и мисли и намере наше зна; за њу не постоји ништа тајно, за њу су и ноћ и дан као дан. Ето какву је чудесну стражу поставио Творац у човеку.
Савест је огледало пред којим се не може сакрити ни један порок; тужилац који не оставља на миру; сведок коме се не може противречити; судија коме се не можеш одупрети. Савест је, према речима Јована Златоустог, непрестани разобличитељ у нама кога не можеш ни да превариш, ни да завараш.
Човек који је починио грех и извршио незаконито дело може да се сакрије од свих људи, али од овога судије се не може сакрити, напротив, он увек у себи носи тог разобличитеља који га узнемирава, мучи и никад се не стишава. Као усрдни лекар она не престаје да нуди своје лекове, и ако је не послушају, она не одустаје, већ се и даље брине, стално подсећајући на грех, не дајући грешнику заборава, да би нас макар на тај начин одвратила од пређашњих грехова.
Човек чисте савести, чак и необразован, изнад је сваког образованог који је затомио своју савест.
Једноставност срца, кротост, незлобивост, ћутање, трпљење, необразованог човека су драгоценији пред Богом од свих наших сазнања, свег нашег сјаја, свих научених фраза, свих лажних учтивости, свих лукаво срочених реченица, чак су и сами његови греси, као греси незнања, опростиви. Стога уважавај једноставну необразованост и учи се од ње простоти, незлобивости, трпљењу и осталим врлинама.
Необразовани су деца у Христу којима Господ понекад открива Своје тајне.
Када је Спаситељ света пожелео да из бескрајне благости Своје испуни на крају векова Превечни Савет о спасењу рода људског који гине у гресима својим и да нађе изгубљену царску драхму, да позове изгубљену овцу Свог словесног стада, узевши на Себе људски лик и обукавши се у целог човека од Духа Светога и Марије Дјеве, Он је изабрао за помоћнике Себи, Свом великом делу, просте ученике и апостоле, рибаре по занимању, и преко њих је на делу показао да дело нашег спасења не зависи од светске славе, учености или од земаљске мудрости, него да је оно једино ствар Божја, ствар Његове благости, премудрости, силе, милосрђа.
Залуд смо навикли да свете замишљамо никако друкчије већ као окружене разним знамењима и чудесима небеским, који ништа не једу, никада не спавају, ходају по води и т.д. Нису сви светитељи били чудотворци, као што нису ни сви који су се прославили у животу чињењем чуда били свети. Бог само то хоће и захтева од нас да будемо свети. Свет се може постати и без удаљавања од друштва и без напуштања света. Веруј из душе у све оно чему учи Света Црква, и живи онако како она захтева; или, другим речима – буди хришћанин и бићеш свет.
Ћутање је, наравно, добро, али онај ко је позван да служи у друштву не треба да одлази из њега без посебног знака од Провиђења Божјег.

2 Comments

  1. Zvjezdan Milaković

    Htjeo sam pitati,kada se poje i molim ti sja, za vrijeme liturgije dali se treba svaki puta pokloniti?!

  2. Markovic Radosav

    Mogu li molim.Vas da narucim knjigu Gospode Ti Si Zivot Moj…ne mogu nigde da pronadjem da je.kupim.Hvala.
    061 222 74 22
    [email protected]