ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

 

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

 
ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА
 
О ТЕЛЕСНОЈ СТРАСТИ
 
Немарност у молитви, уздржању и добром ћутању изазива распаљивање плоти.
Блудна страст се јавља у човеку и од преједања, од многоглагољивости, превеликог спавања, од гордости и самовеличања, када неко мисли за себе да је бољи од других, да побожно служи Богу, да проводи целомудрен живот, када осућује друге и сматра их за грешне.
Сладострасних жеља према било коме се треба плашити као огња пакленог. Треба бежати од оних према којима осећаш страст и не разговарати с њима, и такође се бојати нечијих, али п својих сопствених страсних наслада. Сваку мисао о овоме треба терати од себе у самом корену као ђаволски пород, као смртоносни змијски отров који, ширећи се по целом телу човека, умртвљује и тело и душу. Ко се не чува од овог греха, спрема себи пропаст.
Блудна страст највише убија у човеку страх Божји и чини га безбожником.
Они који су склони греху сладострашћа бивају често саосећајни, нежни и лаки на сузу, али све је то демонско дејство да би се преваром чула још дубље потопили несрећници. Непријатељ им такође сугерише претерано уздање у милост Божју. Господ је заиста милостив, али је и праведан.
Нечастан и страстан човек има и ствари заражене страстима; немој их додиривати, не користи их.
Онај који нехотице бива увучен у грех сладострашћа мора да зна о себи то да га поседује други грех који претходи овоме и коме он добровољно служи и преко њега запада и у друге грехове у које не би хтео да западне.
Треба се удаљавати од предмета саблазни, јер што не види око, то не долази у мисли, а чега нема у мисли, то не дотиче машту и не изазива страсти.
Телесна љубав, пијанство, љубомора и бес су једнаки мећу собом. Кога су посетили, томе је уништен и ум и срце.
Треба се помучити око умртвљења нечисте плоти, јер она има свој темељ у природи човековој, зато је и веома издржљива.
Јачи пост, аскетска слаба одећа, ноћно бдење, ужасна жеђ, а нарочито смирење срца и духовни отац – брзи помоћник коме треба откривати своја дела и помисли, јер сматрам за чудо да неко може сам, без туђе помоћи да спаси брод свој од ове пучине – ето шта је најважније у борби с овом страшћу!
Треба и чешће понављати речи ирмоса 8 гласа: “Зашто си ме одбацио од лица Твога, Светлости Незалазна, и покрила ме је грешнога туђа тама, него ме обрати ка светлости заповести Твојих, путеве моје исправи, молим Ти се”.
Гушење страсних помисли и покрета све до потпуног њиховог нестанка и јесте сврха подвижништва.
Покрета и заноса телесних који су већ прошлост се сећајте уопштено, без појединости, само ради тога да бисте смирили своје помисли, у противном ће одмах да оживе.
На човека гледај као на Анђела. Прочитајте житије преподобне Марије Египћанке, преподобног Мартинијана, Јована Многострадалног, Мојсија Угрина, Мојсија Мурина, светог мученика Философа, свете мученице Томаиде која је за целомудреност пострадала, и призивајте их у помоћ у вашим молитвама. Колико су труда светитељи Божји уложили у то да победе ову греховну склоност?! Али што је тежа борба,то је већи подвиг, то је ближа човеку свемогућа благодат Божја.
Ево шта прича о себи седамдесетогодишњи старац-подвижник, преподобни Пахомије за утеху брату кога је нападала похот блудна:
Видиш да сам ја већ стар и слаб, четрдесет година сам провео у овој истој келији, а ни у самој старости ме није још сасвим напустио демон; а када сам био у твојим годинама, мисли и страсти сличне онима које ти имаш су ме толико обузимале, толико ослабљивале да сам падао у очајање. Чак сам и мислио да ме је Бог потпуно оставио. Током десет година сам се тако мучио и дању и ноћу. Упркос свему томе пре сам хтео да умрем него да оскврним чистоту мог девства. Једном се догодило чак и да сам изјурио из келије и отрчао у најпустији део пустиње. Тамо сам наишао на пећину. Спустио сам се у њу у нади да ћу тамо наћи неке дивље звери које би ме раскомадале и тако прекратиле моје муке. Нисам се преварио. У пећини су живеле дивље звери. Бацио сам се на њих, изазивао их, љутио, трудећи се да их разбесним, али оне су се уместо да ме раскомадају превртале крај мојих ногу, играле су се као јагњад, лизале су моје руке и ноге и на крају су изашле из пећине. Зачудио сам се: “Па да, – помислио сам – Бог ме се сећа и чува ме!” Одмах ми је постало лакше: страсти су се стишале и ја сам се весео вратио у своју келију. Био сам миран, мисао ми је била непомућена, страсти су спавале, али демон није дремао.
Прошло је извесно време, па су ме демони упорније него раније поново почели да нападају у покретима мог сопственог тела. Прешао је на лукавства и видећи да се не предајем мислима да ме занесу, приказао ми се у виду девојке коју сам познавао и према којој сам гајио нека осећања у својој безбрижној младости, али без икакве недозвољене везе с њом.
То виђење ме је, признајем, очарало, прошли живот је васкрсао пред мојим очима; потпуно сам се изгубио, нисам знао за себе и био сам близу пада…
Једва сам на крају дошао себи; хтео сам да се ишчупам искушењу, али она се прилепила уз мене… У љутњи сам замахнуо руком и тако је ударио по образу да је она као дим нестала. Нећеш веровати: рука којом сам демону нанео шамар је толико гадно, одвратно мирисала да нисам две године могао да уништим тај мирис.
Али ни овим се нисам решио демона. Поново ме је довео дотле да сам као луд појурио у пустињу тражећи дивљу животињу која би ме у бесу растргла. Дуго сам лутао пустињом; сунце ме је неиздрживо палило. Случајно сам наишао на аспиду (змију), зграбио је, ставио на своје тело чекајући када ће да ме угризе, ишчекујући последње тренутке живота.
Али опет се догодило чудо благодати!
Аспида је цркла пре него што је стигла да ме повреди или рани. Ово ме је изузетно задивило, и ја сам с осећањем захвалности заплакао пред Богом Који ме је тако чудесно сачувао од отровних,опасних створова.
Тада сам чуо тајанствени глас одозго: “Мир ти, Пахомије! Држи се и истрај – Ја сам с тобом! Био си јак у подвизима, и да ти није дата борба с плотским страстима, ти би погубио своју душу гордошћу која Ми је мрска. Твоје смирење, твоје сузе и мученички подвиг су ти прибавили Моју благодат – Ја сам с тобом!”
Заиста, од тада сам миран и не осећам више у телу свом деловања пређашњих злих страсти, али демон ипак не спава у неким случајевима, уосталом, без тога ни не може истински подвижник да успе, без демонских искушења у овој или оној мери…
Ето како су се борили са својим телесним хтењима свети подвижници! Борили су се и уз помоћ благодати Христове су побеђивали! Код кога ћемо ако не код њих и ми да се учимо овој великој науци – да побеђујемо своје страсти?!
“Када те нападну блудне помисли – каже преподобни Нил Сорски – онда се највише брани страхом Божјим и подсећај се на то да се од Бога ништа не може сакрити, чак ни најскривеније помисли, да је Он Судија и Познавалац свих тајни срца. Памти да је истински целомудрен само онај ко је чист од прљавих помисли, – ето шта је пред Богом драгоцено и мило!
А ко се предаје нечистим помислима, тај чини прељубу у срцу свом, као што су говорили Свети Оци. Такав с помисли лако прелази на дело. А како је тежак грех блуда то се види већ из тога што се ниједан други грех код Светих Отаца не назива падом осим овог греха. И то зато што се онај који западне у овај грех лишава смелости пред Богом и снажно га привлачи очајање.
Прати главу змије – терај од себе оне прве блудне помисли и то их терај пре свега упорном молитвом срца. Корисно је у овом случају призивати у помоћ оне светитеље који су се подвизавали нарочито за целомудреност и чистоту.
Сећај се често онога што је говорио Лествичник у име нашег тела:
“Ако спознаш – каже оно – своју дубоку и моју немоћ, тиме ћеш ми свезати руке; ако уста намучиш постом и уздржањем, свезаћеш ми ноге; ако се одрекнеш своје воље ради спасења, ослободићеш ме се; а ако задобијеш смирење, одсећи ћеш ми главу”.

2 Comments

  1. Zvjezdan Milaković

    Htjeo sam pitati,kada se poje i molim ti sja, za vrijeme liturgije dali se treba svaki puta pokloniti?!

  2. Markovic Radosav

    Mogu li molim.Vas da narucim knjigu Gospode Ti Si Zivot Moj…ne mogu nigde da pronadjem da je.kupim.Hvala.
    061 222 74 22
    [email protected]