ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

 

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

 
ПРЕДГОВОР
 
“Љуби Господа Бога својега свим срцем својим,
и свом душом својом и свим умом својим…
Љуби ближњега свога као самога себе”.
 
Матеј. 22, 37-39
 
“Не може се град сакрити кад на гори стоји.”
 
Матеј. 5, 14
 
27./14. јула 1980. године у Псково-Печерском манастиру окончао је свој животни пут и монашки подвиг схиигуман Сава, познат многим православним људима. За име схиигумана Саве је везан лик верног, доброг пастира Христовог који је током многих деценија вером, љубављу, благодатним даровима служио Цркви Божјој. Он је био пример чистоте, доброте, духовне мудрости. У ревносном служењу Богу и Цркви може се упоредити с онима који су попут апостола Павла полагали душу за своју паству, бивали у порођајним мукама да би се у лику верних чада назрео лик Христов.
И сада духовна чада старца Саве настављају да размењују сведочанства о његовом благодатном животу, о духовним даровима које су задобили од општења са баћушком, о снази његових молитви и после смрти. Та сведочења су и сабрана у овој књизи која ће се временом, надамо се, све више допуњавати.
Служење оца Саве Цркви Христовој и својим духовним чадима се може кратко окарактерисати литургијским возгласом: “Горе имајмо срца”. Сав његов живот, од почетка до краја, био је тежња ка горњем свету. Отац Сава је враћао пламен у охладнела срца, јачао онемоћале руке, усађивао дух вере у Бога, буквално је “подизао” пале. “Од срца до срца” тако би се могло назвати специфично његово подвижничко делање. Из живог извора, свог чистог, преданог Богу срца, баћушка је црпео снагу за своје велике напоре. Увек бодар, пун животне радости, благ, спреман је био да се одазове на сваку несрећу и да са љубављу приђе палим грешницима.
Људе је тешко преварити, они посебним чулом препознају праве пастире и срцем стреме ка онима који су свим срцем усмерени ка Богу. Оца Саву су волели због Христове љубави која је живела у њему, због самопожртвованог служења ближњем. Он је био непресушни извор добра. Многи памте његов испитивачки поглед који буквално прозире у човека, право у његово срце. Тај поглед је немо сведочио свакоме: благодатни старац зна твоје тајне немоћи, али те из своје безграничне љубави штеди и хоће да те излечи поуком и саветом.
Лик схиигумана Саве, тог чудесног старца, духовног оца кога нам је Господ послао, и дан-данас остаје у благодарном сећању његових духовних чада.
Ко је упознат са унутрашњим, скривеним животом подвижника?! Ко може да представи његове велике духовне подвиге, његов истрајни духовни раст?! Све то остаје дубока тајна његовог срца и познато је само Јединоме Богу. Ту можемо само да нагађамо, да претпостављамо на основу спољашњег устројства живота старца, његових видљивих напора и дела у којима није могуће не приметити извесну поступност, стално успињање на све већу и већу духовну висину.
Живот схиигумана Саве пре ступања у манастир остао је скоро непознат. Биографски подаци су веома оскудни, а и скупљани су били делић по делић.
Треба рећи да старац није волео да прича о свом животу. Каже понекад случајно две-три речи – и то са страхом и молитвом да му Господ не би замерио што се хвали. Пребивајући целог живота у невидљивом за тући поглед покајању. скрушености срца и молитвеном подвигу, старац се свим снагама трудио да сакрије себе и свој унутрашњи свет од света спољашњег, сујетног. Међутим, многима, а нарочито духовној деци је било јасно да је он живео истинским хришћанским животом, да је пламтео вером и љубављу према Богу и тежњом ка подвигу ради спасавања ближњих. Био је то прави војник Христов опремљен у потпуности за борбу против слабости људских и искушења демонских. Природно обдарен и мудар не толико захваљујући људима, колико захваљујући Самом Богу, обогаћен небеским благом Божанске мудрости, познавао је умеће духовне борбе. Наоружавши се непрестаном молитвом, тукао је непријатеље именом Исусовим н тако је неоштећен прошао свој земаљски живот препун многих мука и невоља. Господ му је молитвава Богородице био увек и свуда – Заступник и Помоћник.
Духовна мудрост сједињена са смирењем створила је у њему онај духовни разум који свети оци називају “плод искуства духовног”.
Пошто је био веома енергичан, никада није бежао од тога да помогне ближњем на путу спасења, већ је увек тражио такав подвиг. Иако слабог здравља, био је херој духа, прави титан моралне снаге. Старац-подвижник је засадио велики виноград људских срца и усрдно га је обрађивао. Његово чисто и састрадално срце лишено егоизма је пламтело несебичном љубављу према људима. Служити Богу у ближњима, живети тако да служиш љубави била је лозинка целог његовог живота.
Неуморан у подвизима љубави, отац Сава је сабрао око себе велику духовну породицу. Непресушне реке људи који страдају и желе спасење су се сливале код њега. И благодат Божја која је боравила у баћушки је доносила стоструке плодове: у људима се палила искра духа Христовог, неверујући су налазили Бога, магла неверја се расејавала, а правда Божја би постајала за њих очигледна. Многа духовна деца оца Саве су и сама касније убирала плодове благочешћа, добрих дела и молитве.
Баћушка је у свом савршенству испунио заповести Господње о љубави: “љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим” и “љуби ближњега свога као самога себе”.
Он је с великом радошћу храбро узео на себе туђе бреме, према речи апостола: “носите бремена један другога” (Гал. 6,2).
Снага благодатних дарова старца се у потпуности може објаснити речима апостола Павла: “Не живим ја, већ Христос у мени”.
“Господе, Сам у мени живи! Сам говори! Сам делај!” – често је вапио отац Сава, и Господ је чуо Свог верног слугу – благодат Духа Светог није одступала од њега.
Ето у чему је тајна живота и утицаја старца на људе – Сам Господ који невидиво у њему пребива, Његова Божанствена сила и благодат!
А та благодат се даје само за дубоку веру, за истинско смирење, за светост живота. “Који вјерује у Мене дјела која Ја чиним, и он ће чинити, и још већа”,каже Господ,јер “ево, Ја сам са вама у све дане до свршетка вијека” (Матеј. 28,20). У живој и делатној вери у близину Христа Спаситеља старац је црпео нелицемерну љубав према свим људима, снагу духа, као и пламен молитве и снагу да лечи различите немоћи.
Због његове сталне бриге – да све утеши, ободри, одагна дух унинија, духовна чада су назвала баћушку “старац-утешитељ”. Господ је увек био с њим, а преко њега и с нама.
Људско срце, колико год да у њему има греховних рана, не можеш да превариш. Оно стреми тамо где може да добије олакшање у својим патњама. Код старца су ради поуке, ради душевне користи долазили људи из свих крајева Русије, и он је све примао са очинским добрим расположењем. Да спаси, да утеши све који тугују – зато је и живео старац, молитвеник Божји, и како је велика била снага његових молитви!

2 Comments

  1. Zvjezdan Milaković

    Htjeo sam pitati,kada se poje i molim ti sja, za vrijeme liturgije dali se treba svaki puta pokloniti?!

  2. Markovic Radosav

    Mogu li molim.Vas da narucim knjigu Gospode Ti Si Zivot Moj…ne mogu nigde da pronadjem da je.kupim.Hvala.
    061 222 74 22
    [email protected]