Глупости у младости

Питање:
Помаже Бог драги свештеници! Крштена сам и венчана у Православној Цркви и у младости учинила сам велики грех за који тада нисам била свесна. Хтела сам си одузети живот и спасили су ме, Господ Драги није дао да одем млада са овога света. Нисам слушала мајку и оца и нисам видела њихову велику љубав. Одласком у Канаду буди се вера у мени и љубав према Госпуду миломе, губим вољеног оца прије 2 године и немогавши ићи на сахрану ја постајем нека нова особа која се тек сада полако буди из сна. Да ли ће ми икада Господ драги опростити што урадих у прошлости и да ли ми верујете драги Свестенице колико се кајем за све? Хоће ли се Господ смиловати на мене грешну? Када год сам имала стресних ситуација и када год сам плакала сетила сам се својих грехова. Кривим себе јер не знадох ценити благо које сам имала у детињству јер драги Свестениче, бржи ми је језик од памети у животу па пуно пута кажем прије него што размислим. Брзо планем али се после покајем.Волим без граница али то не знам добро показати. Два дана прије него што је отац умро, пошто се нашалио са мајком ја му рече: па што не умреш ти, . Драги моји свештеници, волила сам га више од себе саме, био је моја Звезда Даница и мој проклети језик рече тешке реци, а срце ми није осећало тако. Изгубих мога вољеног оца, на Митровдан и нема дана да не милсим на њега. Хоће ли ми икада Господ Драги опростити и да ли ће тата мој знати колико га волим и како ми је тешко без њега? Опростите, ја Вам пишем речи саме надолаза и надам се да ће неко некада прочитати моје писмо, па и ако ми немате времена одговорити срцу моме је лакше јер поделих са Вама што лежи на души мојој. Бог Вас чувао драги свештеници
Александра


Одговор:
Драга Александра, Многи људи у младости учине разне глупости. Не каже се узалуд: младост – лудост. Ти и сама видиш како нас Бог чува од нас самих.
Што се тиче опроштаја грехова, лакше је опростити неку лудост детету него старијем човеку. Осим тога, Бог нас воли више него што нас наши родитељи могу волети, и више него што сами себе можемо волети. Јер и та љубав нам је од Бога. Ван Бога нема никакве љубави, него је само мрзовоља и мрак.
Како Господ опрашта грехе? Слично као и родитељи: ако дете искрено зажали и обрати се родитељима, они ће га свакако загрлити и опростити му. А када ми, будући зли и наопаки, можемо да будемо тако добри према својој деци, колико је више добар Бог који нас држи.
Ако заиста волиш свога оца, није ни довољно ни здраво само носити то у срцу и – ништа више. То би било слично ономе што си и у детињству радила: у срцу ти је било једно, а на уснама или у поступцима нешто друго… Значи, сада, кад си старија, треба да знаш да је потребно ту своју љубав спровести и у дела. Најпре, требаш своме оцу одржавати редовно годишње парастосе. А поред њега, можеш поменути и остале упокојене деде и баке и кога хоћеш. За парастос се спрема послужење и све што иде уз то, које је такође веома значајно добро дело, које иде онима за чију душу се служба врши. Нека нико не мисли да, када жене спремају колаче, пите, или уопште храну, пиће или какво послужење, да је то само онако, ради обичаја. Све се то рачуна у добра дела, што свакако укључује и позиве родбини и пријатељима да дођу на службу и послужење, и све што иде уз то. То није мала ствар. То нас тера да научимо како да се опходимо са рођацима и пријатељима, како да чинимо једни другима, како да будемо добри једни према другима, како да држимо праву меру у свему и према свakoмe… Јер, није довољно седети сам у соби и бити добар. Вера без добрих дела је мртва – каже ап. Павле.
Осим тога, за покој душе свога оца можеш и требаш чинити добра дела. Довољно је да преведеш старицу преко улице и у себи помислиш да је то за покој душе твога оца; или да уделиш сиромаху, или да учиниш некоме нешто, макар само да будеш љубазна према некоме, пружиш добру реч или утеху… све је то веома важно. Без тога је љубав оскудна и сиромашна. А није потребно много да бисмо то урадили. Потребно је само да одбацимо охолост и сујету, макар где и када можемо…
Од Бога ти свако добро жели, о. Срба

Comments are closed.