Епитимија због невенчаности

Питање:
Помаже Бог, Имам 41 годину а у браку сам 19 година и имамо једног сина од 18 година. Када смо се венчали ја и супруга нисмо били крштени. Пре петнаест година ја и син смо се крстили а тек после бомбардовања 2000. годнине крстила се моја супруга. Богу хвала сви смо у вери. Међутим, нисмо венчани у цркви. На исповести пре три године поменуо сам овај податак и нисам добио од свештеника благослов ѕа причест. после иѕвесног времена сам добио благослов и од тада убеђујем супругу да се венчамо у цркви. Али неиде то лако. Видите и сами колико ми је требало да утичем на њу да се макар крсти. Ја редовно постим, мислим на све постове од пре 5 година. Сада сам се исповедио једном јеромонаху у мом крају и опет добио забрану за причест, због тога што нисам венчан у цркви, под објашњењем да требам да предузмем све. Видите како се осећам? Постим, *обрађујем ѕемљу-тело* али се не причешћујем *немам ѕдравог семена бојим се да ће се накотити коров сумње*. Осећам се кажњено. Једина светла тачка у мом животу је моја вера. Задње три године су ми веома тешке. Десила се смрт мени три драгих особа. Прво је умро мој добар пријатељ, затим моја поштована ташта, а сада 24. маја мој најдражи сестрић од 8, 5 година од леукемије. Борили смо се за његов живот скоро 9 месеци. Све око мене је скрхано. Нисам у очају јер је то храна нечастивом, али шта даље? Овај јеромонах, који ми је дао забрану причести каже да се стрпим… Питам се, да ли је мом желудцу сада потребна тврда храна? После свега, сада је мени потребна помоћ… А надам се да ће Вера и добри Бог имати разумевања за моју супругу. Кажу ми да она реши да се венча због мене. Па знам ја да то треба и због себе, али неможе напречац. Шта значи када спавамо? Да ли је то блуд, како да то исповедам? Код овог духовника сам се само једном исповедао, да ли да променим духовника. Живим у средини где је релативно тешко наћи старијег духовника. И да ли је грех ако то учиним, мислим на моје покушаје да нађем адекватног духовника, који ће ме разумети. Негде сам на интернету прочитао да је овај мој случај специфичан, јер смо ми били венчани некрштени, па онда сам се ја крстио са сином у истом тренутку, па супруга ѕа 10 година. Молим Вас да ми опширније објасните и појасните овај мој случај, јер ми је то велико оптерећење. Збогом.
Н.Н


Одговор:
Бог Вам помогао, драги, у Христу Господу, брате! Пошто sте крштени, а Ваша госпођа не жели да се црквено вјенчате – сигурно је да треба да се причешћујете. То је најважнији дио живота сваког хришћанина – то је у ствари сам живот. Требате урадити све да приволите Вашу жену на свету тајну брака, али никако не видим разлог због ког Вам се забрањује свето причешће. Ви сте као некрштени ступили у грађански брак са женом и послије сте се крстили и постали вјерујући. То што она не жели да се црквено вјенча није нимало угодно за Вас као хришћанина. Али значи ли то да треба да се разведете од ње да би сте исправније живјели – Боже сачувај! Ни случајно! Нађите неког разумног свештеника, који ће Вас разумјети и неће себе “градити” великим духовником. Најлакше човјеку забрањују причешће они који не схватају и не осјећају његов значај. То је као када тијелу забраните ваздух или воду – у ствари много горе. Ја лично, када бих био у могућности, не бих уопште постављао питање око Вашег причешћивања, него бих с Вама и Вашом супругом разговарао о светој тајни брака. Молите се Богу да умудри и просвијетли Вашу супругу, како би и она схватила значај ове Свете Тајне. До тада, још једном Вам савјетујем да пронађете свештеника који ће вам бити исповиједник и схватити Ваш проблем на исправан начин. У сваком случају забрана причешћивања је потпуно неоправдана.
срдачно Ваш
о Страхиња
П.С. Молим вас да не користите скраћену и накарадну
ријеч “причест”, него нашу пуну и исправну “Свето
Причешће”!

Comments are closed.