Epilepsija, prisustvo zlih duhova

Pitanje:
Pomaže Bog, Naše je dete zadobilo tešku povredu glave pre izvesnog vremena našom nepažnjom. Dugo je trajala borba lekara da dete spasu i od neke prognoze da neće ni preživeti, preko prognoze da će imati teška neurološka oštećenja došli smo božjom milošću do ozdravljenja. Međutim nekoliko godina posle strašnog događaja pojavila se posledica povrede.Dete je dobilo epilepsiju. Budući da su uzroci poznati i jasna je lekarska dijagnoza, ima li nade za isceljenje ove teške bolesti molitvama, postom, hodočašćima, poklonjenjima svetim moštima, …znajući da je Gospod naš Isus Hristos padavičara iscelio, kada to njegovi učenici nisu mogli…Sve ove godine provodimo u preispitivanju sebe i svojih grehova koji su nam doneli tako tešku kaznu, počeli smo redovno da odlazimo u crkvu i decu pričešćujemo, Gospodu se molimo, i da okajavamo svoje grehe koje svakodnevno preispitujemo.Molimo vas za savet i odgovor, da li se i ova vrsta epilepsije može smatrati prisustvom zlih duhova, ili je to kao posledica oštećenja neurološkog nešto sasvim drugo…
Možemo li se nadati isceljenju uz Božiju pomoć Hvala
Nada


Odgovor:
Draga Nado, Setite se događaja kada su Hristos i apostoli „prolazeći videli čoveka slepog od rođenja. I zapitaše ga učenici njegovi: Učitelju, ko sagreši, ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slep? Isus odgovori: ne sagreši ni on ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Božija na njemu! (Jn. 9, 1-3.) Bog, koji voli svakog čoveka više nego što ga roditelji mogu voleti, koji brine i promišlja o svakom, zna zašto je to tako. Gospod brine ne samo o svakom čoveku, veħ i o najsitnijim detaljima, i upozorava: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu…“ Jer, „vama je i kosa na glavi sva izbrojana! “ (Mt. 10, 28-30.) Nesreħa i bolest deteta su na spasenje i njegovo i vaše. Jer duša je mnogo skuplja i pretežnija od tela; kao što je telo skuplje od odela, tako je i duša skuplja od tela. (Lk. 12, 23.) Mi smo Božiji i kada smo zdravi i kada bolujemo, i kada se rađamo i kada umiremo (onda posebno) , jer sve što imamo nije naše nego – Njegovo. „Ako živimo, Gospodu živimo. Ako li umiremo, Gospodu umiremo. Dakle, i kad živimo i kad umiremo, Gospodnji smo.“ (Rim. 14, 8.) Nije lako nositi taj i takav krst. Ali, ima i težih krstova. Zato se brinite za duše vaše, pa ħe se u svoje vreme sve otkriti i po Božijoj volji rešiti. Blagodat, milost i mir od Boga vam želi, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *